Залавар

Координате: 46° 40′ 12″ С; 17° 09′ 25″ И / 46.669961° С; 17.156831° И / 46.669961; 17.156831
С Википедије, слободне енциклопедије
Залавар
мађ. Zalavár
Залавар, Средњовековна базилика 2018.
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
ЖупанијаЗала
СрезКестхељ
Становништво
Становништво‍
 — 2023.871[1]
 — густина26,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 40′ 12″ С; 17° 09′ 25″ И / 46.669961° С; 17.156831° И / 46.669961; 17.156831
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина31,06 km2
Залавар на карти Мађарске
Залавар
Залавар
Залавар на карти Мађарске
Поштански број8392
Позивни број(+36) 83
Веб-сајт
https://www.zalavar.hu/

Залавар (мађ. Zalavár) је насеље у западној Мађарској. Залавар је мање насеље у оквиру жупаније Зала. Налази се око 9 км југозападно од језера Балатон.

Име[уреди | уреди извор]

Према писаним изворима насеље се у 9. веку звало „Мосапурц“, „Mosapurc regia civitate“.[2] У средњовековним записима је био познат и као Мосбург, Урбс Палударум, Браславеспурч[3] и Блатенград (Moosburg, Urbs Paludarum, Braslavespurch). Средњовековно насеље је у савременим изворима познато као Блатнохрад (Blatnohrad) (словачки), Блатноград, Блатноград (српскохрватски и бугарски). Јан Колар га је назвао Салавар у својој путописној књизи и описао стање рушевина 1841. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Локација[уреди | уреди извор]

Залавар се налази на северном рту између два резервоара језера Киш-Балатон. Већина подручја села лежи под водом или је мочварна и део је Националног парка Балатон. Омеђена је акумулацијом језера Киш-Балатон 2 на истоку, резервоаром 1. и реком Зала на западу.

Историја[уреди | уреди извор]

У 9. веку Мосапурц или Мосбург[4] је био утврђено насеље подигнуто уз реку Залу и био је главни град франачке вазалне Доњопанонске кнежевине којом је владао словенски кнез Прибина („Privinae civitas, munimen, castrum in nemore et palude Salae“ у салцбуршкој хроници). За време владавине Прибининог сина, кнеза Коцеља (861–876), у лето 867. године, пружила је краткотрајно гостопримство браћи Ћирилу и Методију на путу из Велике Моравске папи у Рим да оправда употребу словенског језика као богослужбени језик. Они и њихови ученици претворили су Залавар у један од центара ширења знања о новом словенском писму (глагољици) и књижевности, образујући бројне будуће мисионаре на њиховом матерњем језику.

Становништво[уреди | уреди извор]

У време пописа 2011, национална дистрибуција је била следећа: Мађари 94,7%, Роми 3%, Немци 1,7%. 80,8% становника се изјаснило као римокатолици, 1,1% као реформисани, 0,55% као евангелисти, а 5,6% као неконфесионални (11,8% се није изјаснило).[5]

Слике из Балатонмађарода[уреди | уреди извор]

  • Миленијумски споменик (подигнут 2009)
    Миленијумски споменик (подигнут 2009)
  • Скулптуре у част Ћирила и Методоја (подигнуто 2013)
    Скулптуре у част Ћирила и Методоја (подигнуто 2013)
  • Остаци базилике
    Остаци базилике
  • Археолошка откопавања 2005.]
    Археолошка откопавања 2005.]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Извор за 2023.
  2. ^ Charles R. Bowlus, Франци, Моравци и Мађари: борба за средње Подунавље, 788-907, University of Pennsylvania Press, 1995, p. 220
  3. ^ Guus Kroonen, Амстердамски прилози старијој германистици, Band 74, BRILL, 2015, p. 207, ISBN 9789004298460
  4. ^ Richard A. Fletcher, Варварско преобраћење: од паганизма до хришћанства, University of California Press, 1999, p. 348
  5. ^ Територијални подаци -Жупанија Зала Централни завод за статистику

Литература[уреди | уреди извор]

  • Szőke Béla Miklós 2018: Über die siedlungsgeschichtlichen Phasen von Mosaburg/Zalavár in der Karolingerzeit. In: 50 Jahre Archäologie in Thunau am Kamp – Festschrift für Herwig Friesinger.
  • Szőke Béla Miklós 2017: Priwina in Nitra und Mosaburg. In: Archäologische Studien zum frühen Mittelalter.
  • Bácsatyai Dániel 2017: „Ecclesia, que in ungarorum gente constructa” – Egy Kárpát-medencei zarándokhely a 10. századi reichenaui hagiográfiai irodalomban. In: Hadak Útján XXIV.
  • A zalavári és kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1527–1541; ford., szerk., tan. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 1999 (Zalai gyűjtemény)
  • A zalavári és kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1542–1544; ford., szerk., tan. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 2002 (Zalai gyűjtemény)
  • A zalavári és a kapornaki konventek hiteleshelyi levéltárainak oklevélregesztái, 1545–1548; ford., szerk. Bilkei Irén; Zala Megyei Levéltár, Zalaegerszeg, 2008 (Zalai gyűjtemény)
  • A Zalavári Apátság története. Komáromi Ujság 1903/ 13, 1-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Залавар на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Залавар&oldid=27778827”