Залаегерсег
| Залаегерсег мађ. Zalaegerszeg |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Зала |
| Котар | Залаегерсег |
| Становништво | |
| Становништво | 61.898 |
| Густина становништва | 619,10 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 99,98 km² |
 Залаегерсег
Залаегерсег на мапи Мађарска
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 8900 |
| Позивни број | 92 |
| Веб-страна | www.zalaegerszeg.hu |
Залаегерсег (мађ. Zalaegerszeg) је град у Зала жупанији у мађарској области Западна прекодунавска регија, у области западне Мађарске.
Град има 61.717 становника према подацима из 2008. године.
Садржај |
Положај [уреди]
Град Залаегерсег се налази у западном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара западно. Словенија и Аустрија се не налазе далеко од града.
Залаегерсег се сместио у западном делу Мађарске, на месту где Панонска низија прелази у побрђе Алпа, који се налазе у оближњој Аустрији. Град се сместио на реци Зали, по којој је и добио име.
Историја [уреди]
Иако је градско подручје било насељено и у доба праисторије и антике, насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1247. године у време средњовековне Угарске. Развој града је био интензиван у 15. веку, али је ометен је османским освајањима у Панонској низији у другој половини 16. века, када је место било на граници, која била нестабилна и са честим сукобима и пљачкашким упадима.
Са консолидовањем власти Хабзбурговаца у 18. веку Залаегерсег се поново почео развијати и постаје важно културно, привредно и управно средиште у овој области.
Током Револуције 1848-49. Залаегерсег, као град близу аустријског дела царства, је имао занемарљиву улогу у револуцији, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.
После Првог светског рата Залаегерсег се нашао у оквиру новоосноване мађарске републике. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због повољног положаја близу богатог европског [Запад]]а град је лакше прошао кроз транзициону кризу него други градови у држави. Последњих година град је поново оживео захваљујући отварању оближње границе ка Аустрији и све већем повезивању државе са Западом.
Галерија слика [уреди]
-
Католичка катедрала
-
Градска синагога
-
Градски музеј
-
Жупанијски двор
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||
