Зала (жупанија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Зала.
за бившу жупанију Угарске погледати: Зала (бивша жупанија)
Зала (жупанија),
Zala megye
Жупанијски грб
Будимпешта Пешта Хајду-Бихар Саболч-Сатмар-Берег Боршод-Абауј-Земплен Ноград Комаром-Естергом Ђер-Мошон-Шопрон Фејер Барања Бач-Кишкун Чонград Бекеш Толна Шомођ Хевеш Јас-Нађкун-Солнок Веспрем Зала ВашHU county Zala.svg
О овој слици
Регија Западна прекодунавска регија
Седиште Залаегерсег
Површина 3.784,11 km²
Број становника 291.678 (2008)
Густина насељености 77 /km²
Број насеља 257
Веб старница www.zala.hu

Жупанија Зала (мађ. Zala megye) је једна од прекодунавских жупанија, налази се у западној прекодунавској регији Мађарске.

Жупаније је добила име по реци Зала. Своје границе дели са Хрватском, Словенијом и мађарским жупанијама Ваш, Веспрем и Шомођ. Површина жупаније је 3.784 km², такође и западна страна Балатона је у овој жупанији.

Историја[уреди]

У овом подручју има доста археолошких налаза из бронзаног доба, а нарочито су богата налазишта из доба Римљана, када је ово била римска провинција Панонија.

У 9. веку ови крајеви су били под управим нитранских кнежева. Током наредних година, доласком Мађара у Панонију ови предели потпадају под мађарску власт. Свети Стефан је ове области дао под црквену управу и на неколико места је изградио краљевске замкове, утврђења, али ни једано није опстало или се развило да би постало средиште. Познатија утврђења из тог доба су Татика (Tátika), Чобанц (Csobánc) и Шимег (Sümeg). Најпознатији владари ових области у 13. веку су били Банфи (Bánffy) и Чак (Csák). У 15. веку су овим областима владали племичке породице Цилеји (Cillei) и Ујлаки (Ujlaki).

Почетком турских освајања Европе, кроз ове области је водио најкраћи пут до Беча, развој ових крајева је почео да стагнира и становништво се проредило. Нађканижа је пала под турску власт 1600. године а једна од јачих утврда Уј-Зеринвар (Új-Zerinvár), који је саградио Никола Шубић Зрински (Zrínyi Miklós), је пао под турску власт 1664. године. Турци су избачени из ових крајева 1690. године.

Све до почетка експлоатације нафте 1937. године, жупанија Зала је била једна од најзаосталијих у Мађарској.

Тријанонским споразумом, 1920. године, предели јужно од реке Муре су припали Краљевини СХС, а данас то су подручја Хрватске и Словеније.

После Другог светског рата је један део око Балатона припао Веспрему а Кестхељ, Таполца и Шимег су додељени такође Веспрему после нове прерасподеле 1950. године.

Кестхељ је 1978. године враћен Зала жупанији.

Демографија[уреди]

Миклош Зрински у Залаегерсегу
Гече, село музеј (Залаегерсег)

Жупанија Зала, по попису из 2007. године, има 293.443 становника. У градовима живи 56% а у мањим општинама 38% укупног становништва. Зала заузима 16 место, по броју становника, међу жупанијама у Мађарској .

Котари у Зала жупанији[уреди]

У Зали постоји 9 котара.

Котари у жупанији Зала са основним статистичким подацима[1]:

Име котара Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Хевишки Хевиз 123,60 12.473 8
Кестхељски Кестхељ 349,33 34.806 16
Лентски Ленти 663,09 22.313 51
Летењски Летење 388,69 17.391 27
Нађканишки Нађканижа 552,93 66.968 27
Пачашки Пача 278,82 10.792 20
Залаегерсегски Залаегерсег 788,61 97.266 65
Залакарошки Залакарош 311,85 13.196 19
Заласентгротски Заласентгрот 327,06 18.238 24

Градови са општинском управом[уреди]

Градови са статусом носиоца општине[уреди]

(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.

Каштељ Фештетич

Градови[уреди]

Општински градови[уреди]

Општинска насеља[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ (területi beosztás: 2007. szeptember 25., terület és lélekszám: 2007. január 1.), Котари у Мађарској

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Зала (жупанија)

Фото галерија[уреди]