Белица (Исток)

Белица
Белица;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Исток
Становништво
— 2011.	72
Географске карактеристике
Координате	42° 45′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 42.7500° С; 20.6333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	677 m
	Белица Белица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	39000
Позивни број	039
Регистарска ознака	ПЕ

Белица (алб. Belicë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 72 становника, већину становништва чинили су Албанци.^[а] Након 1999. године село је познато и као Кодербард (алб. Kodërbardh).

Положај[уреди | уреди извор]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Белица површине 1045 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

У писаним изворима село Белица се први пут помиње 1485. године, када је рађен турски попис. Тада је имало 25 српских домаћинстава. У селу се налази црква Лазарица, крај које се на Видовдан (28. јуна) одржава сабор. Старији патрон цркве је био Свети Ђорђе. Црква је вероватно подигнута у 14. веку. Потом је била разорена, па је обнављана у 16, 17. и 18. веку. Стручна обнова извршена је 1966—68. године. Око цркве су остаци старог српског гробља. У албанском делу села су очувани остаци једног црквишта за које се не зна коме је било посвећено и када је црква срушена. У Девичком поменику учитељ тамошњи Јеротије Елезовић записао је 1902. да је арбанас Асан Луга порушио цркву Св. Лазара и њено камење продао за зидање куле Реџепу Али Делићу у селу Крњине. Јуна месеца 1999. године албанци су опљачкали и спалили цркву, а све Србе протерали из села.^[2]

Протеривање Срба је карактерисало и раније периоде. Тако је Јован Савић из овог села у извештају 1890. године описао насиља Арнаута против њега и осталих Срба (Боје Јаковевића из Црколеза, Добросава Јефтића из Согрла…) из тога и околних села. Протерали су их у Србију и отели им куће. Седам фамилија од 73 људи се иселило 3. маја. Понудили су да им буду пратња до границе, због сигурности, али су и ту припремили заседу. У пограничном селу, муслимани из села Копориће, тзв. Колашински Турци су тобоже напали њих, али ни један муслиман није страдао, 5 Срба је убијено, један младић је рањен а спасило се само 16 Срба, прелаксом у Србију. Остали су постали плен и робље муслимана из Ибарског Колашина.^[3]

У фебруару 1924. у овдашњој кули, жандарми су уз помоћ топа, али и локалних "Арнаута", ликвидирали шесторицу качака.^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Белица (Исток)
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	388	419	529	586	566	494	72

Еволуција становништва

Становништво[уреди | уреди извор]

До 1999. године у селу је било око 70 % Срба. Према попису из 2011. године, Белица има следећи етнички састав становништва:

Етнички састав према попису из 1961.^[5]‍

Срби	435	82,23%
Албанци	72	13,61%
Муслимани	15	2,84%
Црногорци	7	1,32%
Укупно: 529

Етнички састав према попису из 1971.^[6]‍

Срби	469	80,03%
Албанци	100	17,06%
Муслимани	9	1,54%
Црногорци	8	1,37%
Укупно: 586

Етнички састав према попису из 1981.^[7]‍

Срби	420	74,20%
Албанци	120	21,20%
Муслимани	17	3,00%
Црногорци	8	1,41%
Хрвати	1	0,18%
Укупно: 566

Етнички састав према попису из 2011.^[8]‍

Албанци	72	100%
Укупно: 72

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
^ Перуничић, Бранко (1985). Писма србских конзула из Приштине 1890—1900. Београд: Народна књига. стр. 67—69.
^ "Политика", 2. март 1924, стр. 6
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)

[2] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[попис-1] Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[Милан_Ивановић-Метохија-3] Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639

[4] Перуничић, Бранко (1985). Писма србских конзула из Приштине 1890—1900. Београд: Народна књига. стр. 67—69.

[5] "Политика", 2. март 1924, стр. 6

[6] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[7] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[8] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[9] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[1]

[а]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]