Бихнеров левак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гуч-боца са Бихнеровим левком.

Бихнеров левак је део лабораторијског прибора који се користи код вакуум-филтрације.[1][2][3][4] Углавном се производи од порцелана, а у мањој мери и од стакла и пластике. На врху косог дела налази се цилиндар са перфорисаним дном. Хиршов левак има сличан изглед, с тим што се зидови цилиндричног дела шире на споља. Овакав левак се користи за филтрацију мањих количина. Бихнеров левак је добио назив по индустријском хемичару Ернсту Бихнеру.

Начин употребе[уреди]

Бихнеров левак се обично користи у комбинацији са гуч-боцом, са којом се повезује гуменим прстеном. Гуч-боца се даље прикључује на вакуум-пумпу, која производи вакуум потребан за ефикасну филтрацију. Материјал за филтрацију (обично филтер-хартија), поставља се на дно Бихнеровог левка и овлажи, како би налегао на дно и тиме спречио цурење материјала који се филтрира. Течност која се филтрира се сипа у левак и пролази кроз филтер-хартију под утицајем вакуума који се добија из вакуум-пумпе, одвајајући се од чврсте фазе.

Предност овакве филтрације је брзина у односу на класичну филтрацију под утицајем гравитације. Приликом филтрације је битно пазити да течност која пролази кроз левак не препуни суд у којем се скупља, да не би доспела у вакуум-пумпу. Ово је нарочито важно ако се ваккум производи помоћу водене вакуум-пумпе, јер би дошло до испуштања опасних материја у водене токове. Ове опасности се могу смањити употребом додатног суда (испиралице) који се поставља између гуч-боце и извора вакуума.

Примена[уреди]

Бихнеров левак се користи приликом одвајања кристализованих супстанци од растварача. Вакуум додатно доприноси брзом сушењу кристала. Наравно, по завршеној вакуум-филтрацији, потребно је удаљити преосталу количину растварача (обично у сушници).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Jensen, William B. (September 2006). „The Origins of the Hirsch and Büchner Vacuum Filtration Funnels“ (PDF). Journal of Chemical Education 83 (9): 1283. DOI:10.1021/ed083p1283.  ((en))
  2. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  3. ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  4. ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.

Спољашње везе[уреди]