Бојл-Мариотов закон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ова анимација показује однос између притиска и запремине кад су количина и температура константне.

Бојл-Мариотов закон (негде познат као и Бојлов закон) је један од закона гасова. Име је добио по ирском природњаку Роберту Бојлу[1] и француском физичару Едму Мариоту. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут идеалних гасова.[2][3] Закон гласи:

На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.[2]

То значи за колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину. Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изотермски процеси.

Извођење закона[уреди]

Овај закон је изведен из основне једначине молекулско кинетичке теорије гасова.

p = {\frac{2n_0E_k}{3}}

где је:p\! - притисак, n_0\! - концентрација гаса, E_k\! - средња кинетичка енергија гаса.

Целу једначину помножимо са V\! и добијамо, пошто је n_0 = {\frac{N}{V}}

pV = {\frac{2NE_k}{3}}.

Међутим главни услови за овај закон је да су: N = const\!, T = const\!. Значи да је производ притиска и запремине такође једнак константи:

 pV = {const}\!, или  p_1V_1 = {p_2V_2}\!

Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења).

Извори[уреди]

  1. ^ „The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r“. 
  2. ^ а б Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-253862-5. 
  3. ^ John B. West (2005). „Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air“. J Appl Physiol 98: 31-39. 

Литература[уреди]