Валдемар де Брито
| Валдемар де Брито | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. мај 1913. | ||
| Место рођења | Сао Пауло, Бразил | ||
| Датум смрти | 21. фебруар 1979. (65 год.) | ||
| Место смрти | Сао Пауло, Бразил | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | Наст | (Гол) |
| 1934. | Бразил | 2 | (1) |
Валдемар де Брито (17. мај 1913. — 21. фебруар 1979) био је бразилски фудбалер који је играо као нападач за неколико клубова у Бразилу и Аргентини, као и за репрезентацију Бразила. Познато је да је открио Пелеа током његових раних фудбалских дана. Његов брат, Петрониљо де Брито, такође је био фудбалер.[1]
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
_-_El_Gr%C3%A1fico_818.jpg)
Валдемар, родом из Сао Паула, играо је на позицији унутрашњег нападача или центарфора. На почетку каријере играо је за локалне клубове Сирио, Индепенденсија и Сао Пауло да Флореста, данашњи ФК Сао Пауло ; био је најбољи стрелац турнира Рио-Сао Пауло са 21 голом.[2] Следеће године је прешао у Ботафого, где је провео кратко време, пре него што је прешао у Сан Лоренцо де Алмагро у аргентинској првој лиги. 1936. године се вратио у Бразил, овог пута да игра за Фламенго. Вратио се у Сао Пауло 1943. да игра за Португуеса де Деспортос. Играчку каријеру је завршио 1945. године у португези Сантисти.[3]
Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]
Валдемар је играо 18 пута за репрезентацију Бразила и постигао 18 голова.[4] Играо је на Светском првенству 1934, где је Бразил елиминисан од Шпаније у првом колу. На том мечу Валдемар је извео једанаестерац за Бразил, али је голман Шпаније Рикардо Замора одбранио његов ударац.[5]
Живот после каријере[уреди | уреди извор]
Након што је отишао у пензију, Валдемар де Брито је био део пројекта за извиђање младих талената у клубу Бауру Атлетико. 1954. приметио је клинца по имену Едсон Арантес до Насименто, кога је одвео у ФК Сантос, предвиђајући да ће постати највећи фудбалер на свету.[6][7] Иако је Валдемар препознат по сопственом таленту док је био играч, можда је његово извиђање Пелеа оно што га чини најистакнутијим у историји фудбала у Бразилу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Enciclopédia do Futebol Brasileiro Lance Volume 2. Rio de Janeiro: Aretê Editorial S/A. 2001. стр. 324. ISBN 85-88651-01-7.
- ^ Belpiede, Marcelo. „Waldemar de Brito: craque como jogador e descobridor de talentos” (на језику: португалски). Gazeta Esportiva.net, Brazil. Приступљено 3. 1. 2007.[мртва веза]
- ^ „Waldemar de Brito do São Paulo”. museudosesportes.com.br. Museu dos esportes, Brazil. Архивирано из оригинала 25. 08. 2011. г. Приступљено 3. 1. 2007.
- ^ „Todos os brasileiros – 1934”. Folha Online (на језику: португалски). Folha de S.Paulo. Приступљено 3. 1. 2007.
- ^ „Eightfinals”. RSSSF. Приступљено 27. 5. 2013.
- ^ Belpiede, Marcelo. „Waldemar de Brito: craque como jogador e descobridor de talentos” (на језику: португалски). Gazeta Esportiva.net, Brazil. Приступљено 3. 1. 2007.[мртва веза]Belpiede, Marcelo.
- ^ „Pele biography”. fifaworldcup.com. FIFA. Архивирано из оригинала 1. 1. 2007. г. Приступљено 3. 1. 2007.
