21. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
21. фебруар (21.02) је 52. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 313 дана (314 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 21. фебруар
- 1613. — На руски престо ступио Михаил, син московског патријарха Филарета, родоначелник династије Романов која је владала Русијом до 1917.
- 1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
- 1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.
- 1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.
- 1943. — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.
- 1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
- 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
- 1972. — Ричард Никсон допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.
- 1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.
- 1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
- 1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
- 1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
- 2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
- 2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.
Рођења [уреди]
- 1794 - Антонио Лопес де Санта Ана, мексички генерал и државник.
- 1866. — Аугуст фон Васерман, немачки бактериолог.
- 1893. — Андрес Сеговија, шпански гитариста.
- 1895. — Милан Кашанин, српски историчар уметности.
- 1983. — Мелани Лоран, француска глумица
- 1992. — Фил Џоунс, енглески фудбалер
Смрти [уреди]
- 1437. — Џејмс I, шкотски краљ.
- 1513. — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (*1443).
- 1677. — Барух де Спиноза, холандски филозоф. (*1632).
- 1941. — Фредерик Бентинг, канадски научник. (*1891).
- 1968. — Хауард Флори, аустралијски научник. (*1898).
- 1965. — Малком X, амерички борац за грађанска права.
- 1991. — Маргот Фонтејн, енглеска балерина.
- 2006. — Мирко Марјановић, српски политичар.
