Василија Радојчић
| Василија Радојчић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 21. април 1936 |
| Место рођења |  Крагујевац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. септембар 2011 (75 година) |
| Место смрти |  Београд, Србија |
| Активни период | 1958 — 2011. |
| Инструмент | вокал |
| Жанр | народна |
Василија Радојчић (Крагујевац, 21. април 1936 — Београд, 25. септембар 2011[1]) је била певачица српске изворне и народне музике.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођена је у Крагујевцу, где је завршила гимназију. После тога дипломирала је француски језик на Филолошком факултету у Београду. Од 1958. била је солиста Радио Београда, а од 1961. почела је да снима за ПГП-РТБ.
Певачку каријеру је почела шездесетих година 20. века. Многе њене песме постале су хитови које слушају различите генерације, евергрин. Квалитетне интерпретације и глас обојен емоцијама привукли су велики број поштовалаца.
У издању ПГП РТС објавила је компилаторни албум, Василија Радојчић: „Песме које се памте I - 40 година са нама“. Песме са тог албума, уједно и њене најпознатије, су:[2]
- Димитријо, сине Митре (1965)
- Весели се кућни домаћине (1979)
- Мој Милане кад' у војску пођеш (1964)
- На Ускрс сам се родила (1966)
- Зашто питаш кол'ко ми је лета (1971)
- Мито, бекријо (1970)
- Џумбус, џумбус машала (1977)
- Беше некад Митке и Коштана (1962)
- Памтиш ли још љубав моју (1984)
- Срце моје тише, тише (1961)
- Шта ћу мајко, шта ћу (1968)
- Зар је наша љубав лажна била (са Тозовцем) (1970)
- За рођендан теби, сине (1983)
- Запевала сојка птица (1969)
- Ајде Јано, коло да играмо (1978)
- Збогом остај моја љубави (1980)
- Киша пада трава расте1980
- Немој мене љубити (1973)
- Тамна ноћи, тамна ли си (1977)
- Јел' ти жао што се растајемо (1976)
Поред тога познате су и песме „Еј, луди Стојане“, „Обраше се виногради“, „Запиши у свом срцу“, „Свекрво бре“ и многе друге.
Учествовала је на многим музичким свечаностима и фестивалима, нпр. 1979. је учествовала на БЕМУС као вокални солиста [3]. Учествовала је у многим ТВ емисијама музичког карактера, нпр. 1986. имала је емисију у серијалу "Мој концерт", затим 1984. у емисији "Звуци приједорске хармонике" посвећеној хармоникашу Душану Радетићу из Приједора итд.
Добитник је мајсторског писма за животно дело, у Нишу децембра 2005, признања које додељује Удружење занатлија у оквиру манифестације "Уметници, занатлије за нишке мераклије". Том приликом Василија је изјавила "Различито су ме до сада називали - доајеном и прваком, али никада мајстором".[4]
Звање истакнутог уметника је стекла 1980. године. Добитница је Естрадне награде Србије (1978) и Естрадне награде Југославије (1983). Била је председник Удружења естрадних уметника Београда.[5]
[уреди] Референце
- ^ Преминула Василија Радојчић (РТС, 26. септембар 2011)
- ^ Василија Радојчић: „Песме које се памте I - 40 година са нама“
- ^ Архива Београдских музичких свечаности
- ^ Награде за боемију и дуговечност („Блиц“, 12. децембар 2005)
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 392, текст „Радојчић С. Василија“ (COBISS)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- ИМДб Василија Радојчић на ИМДб-у ((en))
- Никад није запевала у кафани („Вести онлајн“, 12. септембар 2010)
- На Ускрс сам се родила - интервју („Ало“, 5. април 2010)
- Није лако бити ја: Василија Радојчић
- Василија Радојчић - Лексикон ЈУ митологије
- Сећање на Василију Радојчић
- Василија Радојчић без националног признања („Вечерње новости“, 27. септембар 2011)
- Одлазак легенде изворне музике („Политика“, 28. септембар 2011)
