25. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. септембар (25.9.) је 268. дан у години по грегоријанском календару (269. у преступној години). До краја године има још 97 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 25. септембар
- 1345. — После три године безуспешних покушаја, српски цар Стефан Душан освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света гора.
- 1396. - Битка код Никопоља у којој је Османско царство потукло крсташку војску.
- 1493. — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492.
- 1555. — Склопљен Аугсбуршки верски мир немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вероисповести по принципу „Чија је земља, онога је и вера“.
- 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.
- 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР.
- 1959. — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама.
- 1962. — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.
- 1963. — Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам месеци раније, и суспендовала Устав.
- 1973. — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.
- 1990. — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.
- 1991. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.
- 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД.
- 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма.
- 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 километара на час.
- 2001. — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата.
- 2005. — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.
Рођења [уреди]
- 1744. — Фридрих Вилхелм II, пруски краљ.
- 1866. — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (†1945).
- 1896. — Алесандро Пертини, италијански државник.
- 1897. — Вилијам Фокнер, амерички писац.
- 1897. — Александар Вучо, српски писац. (†1985).
- 1901. — Робер Бресон, француски редитељ. (†1999).
- 1906. — Дмитриј Шостакович, руски композитор.
- 1913. — Мијалко Тодоровић Плави, југословенски политичар и народни херој. (†1999).
- 1968. — Вил Смит, афроамерички глумац и хип-хоп певач.
- 1969. — Кетрин Зита-Џоунс, велшка глумица.
- 1980. — Никола Жигић, српски фудбалер.
- 1985. — Страхиња Милошевић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1849. — Јохан Штраус старији, аустријски виолинист, диригент и композитор. (*1804.)
- 1923. — Ђорђе Красојевић је био политичар и адвокат.
- 1944. — Валтер Брајски, аустријски политичар.(*1871.)
- 1970. — Ерих Марија Ремарк, немачки писац.
- 1980. — Џон Бонам, британски бубњар. (*1948).
- 1986. — Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар. (*1896).
Празници и дани сећања [уреди]
- 1513. — Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан.
- 1823. — Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додељен почасни докторат Универзитета у Јени.
- 1956. — У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.
- Српска православна црква данас прославља
