21. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
21. април (21.04) је 111. дан у години по грегоријанском календару (112. у преступној години). До краја године има још 254 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 21. април
- 753. п. н. е. - Ромул, према историчару Марку Терентију Варону, основао Рим.
- 1836. — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.
- 1856. — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.
- 1882. — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже правде".
- 1924. — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.
- 1941. — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје.
- 1945. —
- Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији.
- Црвена армија је ушла у предграђе Берлина.
- 1960. — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију.
- 1967. — Војним пучем у Атини успостављен режим "грчких пуковника" који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.
- 1993. — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава.
- 1996. — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.
- 1997. — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.
- 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.
- 2000. — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.
- 2003. — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином.
- 2004. — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу "Сандеј тајмс" открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.
Рођења[уреди]
- 1816. — Шарлот Бронте, енглеска књижевница ирског порекла
- 1828. — Иполит Тен, француски теоретичар уметности и филозоф
- 1915. — Ентони Квин, амерички филмски глумац мексичког порекла
- 1926. — Елизабета II, британска краљица
- 1985. - Такуро Фуџи, јапански пливач
Смрти[уреди]
- 1142. — Пјер Абелар, француски филозоф и теолог
- 1509. — Хенри VII, енглески краљ
- 1699. — Жан Расин, француски песник и аутор драма
- 1731. — Данијел Дефо, енглески писац и новинар (* 1660.)
- 1736. — Еуген Савојски, аустријски војсковођа
- 1867. — Платон Атанацковић, српски епископ и писац (* 1788.)
- 1910. — Марк Твен, амерички књижевник. (* 1835.)
- 1918. — Манфред фон Рихтхофен, Црвени Барон, немачки пилот (* 1892.)
- 1945. — Павле Ђуришић четнички потпуковник и војвода
- 1946. — Џон Мејнард Кејнс, енглески економиста (* 1883.)
- 1971. — Франсоа Дивалије, Папа Док, председник Хаитија
- 1989. — Сава Јеремић познати српски фрулаш
- 2003. — Нина Симон, америчка џез-певачица
- 2010. — Хуан Антонио Самаран, бивши председник МОК-а.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
