Виктимизација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Виктимизација је облик дискриминације и процес настанка одређеног стања код одређених особа, које постају жртве посредством одређеног људског деловања, изазваног намерном или ненамерном људском радњом[1] .

Облици[уреди]

Виктимизација као облик дискриминације подразумева да је онај који тражи правну заштиту од дискриминације или онај који је спреман да помогне повређеноме у заштити његових права, стављен у положај жртве, односно у положај да трпи неједнак третман. Виктимизација се најчешће јавља у два облика :

Виктимизација усмерена на жртву диксриминације

Настаје у случају када се лице које је већ претрпело диксриминаторско поступање ставља у неједнак положај због тога што је тражило или намерава да затражи правну заштиту од дискриминације.„ На пример, особа пешак, која се, као учесник у саобраћају, помогла одређеној особи, односно спасила је од тешке повреде, доведе у стање сопствене болести, нпр лом руке и сл“

Виктимизација усмерена на друга лица

Настаје у особа која није сама претрпела дискриминаторско поступање, спремна да помогне или помаже другом лицу да оствари правну заштиту од дискриминације. „На пример, особа која уопште не пешачи, помогне старици да пређе преко подручја које је назначено као пешачки прелаз, а возач, непоштујући знак, доведе обе особе у стање тешке телесне повреде“ ...[2]

Процеси виктимизације[уреди]

У многим случајевима, виоктимизација настаје или је почињена „акутно“ у ситуацији сукоба између учиниоца и жртве, између којих постоји блиска социјална и психолошке интеракције и/или других особа које су дубоко укључене у појаву криминалитета. Таква интеракција је посебно честа у насилних кривичним делима у сфери породице, у току сексуалног злостављање и неких других насилних радњи према мањинским групама (ЛГБТ особама, верницима, расама итд).[3][4]

Повратне мере виктимизације[уреди]

Повратене мере виктимизације су непријатне последице (нпр. у облику санкција, шиканирања, злостављања…) којима је би нека ослоба могла бити изложени због својих поступака усмерених против дискриминације (подношење жалбе, појављивање у улози повериоца, сведока…). Повратне мере су иако су забрањене у свакодневном животу су могуће.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ Lerner, Melvin J.; Montada, Leo (1998). Responses to victimizations and belief in a just world. New York: Plenum Press.
  2. ^ Campbell R, Raja S (1999). „Secondary victimization of rape victims: insights from mental health professionals who treat survivors of violence“. Violence Vict 14 (3): 261–75. PMID 10606433. 
  3. ^ ((en)) „post-crime victimization or secondary victimization“. Comprehensive Criminal Justice Terminology. Prentice Hall. 
  4. ^ ((en)) NYCagainstrape.org
  5. ^ ((sr)) Шта су повратне мере виктимизације?

Литература[уреди]

Уопштено

  • Elias, Robert The Politics of Victimization: Victims, Victimology, and Human Rights (1986)
  • Finkelhor, David Childhood Victimization: Violence, Crime, and Abuse in the Lives of Young People (Interpersonal Violence) (2008)
  • Harris, Monica J. Bullying, Rejection, & Peer Victimization: A Social Cognitive Neuroscience Perspective (2009)
  • Hazler, Richard J. Breaking The Cycle Of Violence: Interventions For Bullying And Victimization (1996)
  • Maher, Charles A & Zins, Joseph & Elias, Maurice Bullying, Victimization, And Peer Harassment: A Handbook of Prevention And Intervention (2006)
  • Meadows, Robert J. Understanding Violence and Victimization (5th Edition) (2009)
  • Lerner, Melvin J.; Montada, Leo (1998). Responses to victimizations and belief in a just world. Critical issues in social justice. New York: Plenum Press. ISBN 0-306-46030-0. 
  • Mullings, Janet & Marquart, James & Hartley, Deborah The Victimization of Children: Emerging Issues (2004)
  • Westervelt, Saundra Davis Shifting The Blame: How Victimization Became a Criminal Defense (1998)
  • Prinstein, Mitchell J., Cheah, Charissa S.L., Guyer, Amanda E. (2005). „Peer Victimization, Cue Interpretation, and Internalizing Symptoms: Preliminary Concurrent and Longitudinal Findings for Children and Adolescents“ (PDF). Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology 34 (1): 11–24. DOI:10.1207/s15374424jccp3401_2. PMID 15677277. 

Ревиктимизација


Спољашње везе[уреди]