Виктор Павичић
Виктор Павичић (1898—1943) био је заповедник 369. појачане пјешачке пуковније, хрватске легионарске пуковније, на Источном фронту у току Другог светског рата, од 1942. до 1943. године. Павичић је заменио првог заповедника 369. легионарске пуковније, пуковника Ивана Маркуља.
Пре доласка у 369. легионарску пуковнију, пуковник Павичић је био заповедник Хрватске војне академије НДХ у Загребу.
Заповедништво 369. легионарске пуковније током Стаљинградске битке[уреди | уреди извор]
Павичић је водио 369. легионарску пуковнију почев од почетка Стаљинградске битке па све до самог краја и немачке предаје Црвеној армији. Павичић је постао једини хрватски официр 369. легионарске пуковније који је одликован немачким златним крстом, за војничке заслуге на Источном фронту. Павичић је водио хрватске добровољце у периоду од лета 1942. па до краха немачке Стаљинградске епопеје у јануару 1943. године. Павичић је претрпео страшне губитке у људству које нису допуњене до задњег дана борби.
Kрајем септембра 1942, хрватске легионаре у Голубинскаји, посетио је Анте Павелић, који је том приликом Павичићу доделио Војнички ред гвозденог тролиста III реда.[1]
Смена и Павичићев нестанак[уреди | уреди извор]
Последњих дана битке, Павичић је одликован и Војничким редом гвозденог тролиста II реда, што му је донело и титулу витеза НДХ.[1]
Наредбом немачког генерала Санеа од 14. јануара 1943. године, Павичића наслеђује последњи заповедник 369. легионарске пуковније, потпуковник Марко Месић.
Павичић је нестао 20. јануара 1943. током задњих дана очајничких борби у опкољеном Стаљинграду. Није познато да ли су Павичића стрељали Немци као дезертера или је погинуо у тешким борбама или, по неким изворима, у паду авиона.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Škvorc, Đuro (2018-05-06). „Davor Marijan, Hrvatska 1989. – 1992. Rađanje države (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2017), 657 str.”. Journal of Contemporary History. 50 (1). ISSN 1848-9079. doi:10.22586/csp.v50i1.72.