Винка Елесин

С Википедије, слободне енциклопедије
Винка Елесин
Лични подаци
Име по рођењуVinka Ellesin
Друга именаКраљица севдалинке
Датум рођења(1921-00-00)1921.
Место рођењаАкрон, Охајо, САД
Датум смрти1988.(1988-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
Место смртиВентура, Калифорнија, САД
Занимањепевачица
Породица
ДецаАлексис Елесин[1]
Музички рад
Активни период30-их—70-их година 20. века

Винка Елесин (енгл. Vinka Ellesin; Акрон, око 1921 — Вентура, 1988) била је певачица српског порекла из Сједињених Америчких Држава. Прославила се певајући српске староградске песме и севдалинке. Била је једна од најпопуларнијих певача југословенске дијаспоре у Америци свих времена.[2] У српској националној заједници у Америци била је позната као „Краљица севдалинке”.[1] Наступала је и снимала са већином чувених извођача народне и староградске музике тог времена.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Винка Елесин рођена је у Акрону (Охајо) око 1921. године у породици српских досељеника, Ђоке и Софије (Соке) Елесин. Већ са 16 година наступила је као певачица у националном радио програму. Након неколико година преселила се у Детроит (Мичиген), где је током Другог светског рата наставила своју певачку каријеру. Удала се за Пита Поповића, а касније се преселила у Калифорнију, у град Вентура, где је живела до краја живота. Осим музичке каријере у Вентури је била и власница туристичке агенције Ventura Travel Service. Умрла је 1988. године. Њен син Алексис Елесин пошао је њеним стопама и бави се такође певањем српске народне музике.[1]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Винка Елесин певачку каријеру започела је већ са 16 година наступајући на националној радио станици. Касније је наступала у клубовима, између осталих и у популарном клубу Црни кит (Black Whale) у Кливленду, где ју је 1938. вођа бенда Семи Кеј (Sammy Kaye) позвао на аудицију за главни вокал у његовом оркестру. Она је ову понуду одбила, желећи да се посвети српској народној музици.

Током Другог светског рата живела је у Детроиту, где је наступала у клубовима Плави Дунав (Blue Danube) и Руски самовар (Russian Samovar). После рата сели се у Питсбург и редовно наступа у клубу Sunrise Inn у Монровилу. Њена каријера трајала је од 30-их до 70-их година 20. века.[4] За то време Винка Елесин је певала широм Северне Америке и Аустралије, али је такође често наступала и на локалним догађајима Српске националне федерације.[5][1]

Репертоар[уреди | уреди извор]

Традиционална музика са простора бивше Југославије у другој половини 20. века била је изузетно популарна међу исељеницима у северноамеричким земљама. Зато су је изводили многи музичари, како они који су одлазили у Америку да снимају албуме тако и уметници пореклом са Балкана, рођени у Америци. Винка Елесин припадала је овој другој групи и сврстава се међу пионире међу овим интернационалним музичарима. Њен репертоар чиниле су песме са простора бивше Југославије, а највише оне из Босне и Србије.[2] Посебно је била позната по извођењу севдалинки,[6] због чега је и била називана „краљицом севдаха”. Наступала је са многим чувеним југословенским музичарима,[7] међу којима је и Едо Љубић, један од најпознатијих југословенских певача у периоду између два светска рата.[8]

Винка Елесин снимила је више музичких синглова и албума. Међу песмама које је певала најпознатије су:

Почасти и признања[уреди | уреди извор]

Винка Елесин је за свој уметнички рад добила многа признања. Године 1975. примљена је у Тамбурашку кућу славних.[а][13] Године 1977. је, поводом обележавања „златне годишњице” њене певачке каријере, у Детроиту организована свечана вечера. Десет година касније, 1987, конгресменка Хелен Делић Бентли из Мериленда одала јој је почаст у име Сједињених Држава и брзо затим лобирала код тадашњег председника САД Роналда Регана да потпише писмо честитке Винки Елесин.

Многе новине писале су о Винки Елесин[14][5] током њене певачке каријере, а највише оне намењене српској дијаспори, попут Америчког Србобрана (American Srbobran), у којима су често помињани њени наступи и сумирана њена певачка каријера.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тамбурашку кућу славних основало је удружење Тамбурица (Tamburitza Association of America), основано 60-их година 20. века. Мисија Удружења је промоција и очување тамбурашке музике,[11] првенствено са простора Балкана (земаља бивше Југославије).[12] У Тамбурашку кућу славних примају се појединци који су показали доживотну посвећеност очувању и унапређењу тамбурашке музике у Америци.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Vladimir. „Vinka Ellesin”. Serbica Americana (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-07. 
  2. ^ а б „Sevdah Changes - Vinka Ellesin, The Queen of Sevdalinka”. radiosarajevo.ba. 2014-07-28. Приступљено 2024-03-07. 
  3. ^ а б „Vinka Ellesin - Yugoslav Folk Songs”. Tamburitza and more. 2008-10-05. Приступљено 2024-03-07. 
  4. ^ „Vinil - Sadila moma lojze - Vinka Elesin”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-07. 
  5. ^ а б „Detroit Radio Singer to Appear at Serbian Dance”. Article clipped from The Times. www.newspapers.com. 1942-10-01. стр. 8. Приступљено 2024-03-08. 
  6. ^ campocheco (2019-09-20). „Od kako sam sevdah svezo – Edo Ljubić”. sevda linkas (на језику: шпански). Приступљено 2024-03-07. 
  7. ^ „History of the Serbian Singing Federation”. Serbian Singing Federation (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-08. 
  8. ^ „Edo Ljubić biography”. Last.fm (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-08. 
  9. ^ „Vinka Ellesin (Part 4) Zora Records”. Tamburitza and more. 2008-10-05. Приступљено 2024-03-08. 
  10. ^ „Vinka Ellesin - Sings Your Favorites”. Discogs. Приступљено 8. 3. 2024. 
  11. ^ „MEMBERSHIP”. Tamburitza Association of America (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-08. 
  12. ^ „CULTURE”. Tamburitza Association of America (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-08. 
  13. ^ а б „HALL OF FAME AWARDS”. Tamburitza Association of America (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-08. 
  14. ^ Blondyn, Walter P. (1948-03-14). „Interpreter Of Folk Songs Will Aid Orchestra's Debut”. Article clipped from The Akron Beacon Journal. newspapers.com. стр. 26. Приступљено 2024-03-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]