Кливленд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Кливленд (вишезначна одредница).
Кливленд
енгл. Cleveland

Montage Cleveland 1.jpg
Колаж слика Кливленда

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Охајо
Округ Кајахога
Основан 1796.
Становништво
Становништво (2010) 396.815
Географске карактеристике
Координате 41°28′56″N 81°40′11″W / 41.482222, -81.669722
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 199 м
Површина 213,47 км²
Кливленд на мапи Ohio
{{{alt}}}
Кливленд
Кливленд на мапи САД
{{{alt}}}
Кливленд
Кливленд на мапи САД
Остали подаци
ФИПС код 39-16000
ГНИС код 1066654
Веб-страна www.city.cleveland.oh.us

Кливленд (енгл. Cleveland, пре 1831. Cleaveland) други је по величини град у америчкој савезној држави Охајо. Налази се на североистоку САД, на месту где се река Кајахога улива у језеро Ири. Број становника по попису из 2010. године је 396.815.

Кливленд је главни град Округа Кајахога. Уједно је географски, привредни и културни центар шире статистичке регије (Cleveland-Elyria-Mentor Metropolitan Statistical Area) у којој живи 2 милиона људи.

Кливленд је основан 1796. Због положаја повољног за саобраћај, град је у 19. веку брзо постао саобраћајни и индустријски центар. Године 1930. био пети највећи град САД са 900.000 становника. Због структурних промена у привреди друге половине 20. века, Кливленд је доживео опадање становништва и привредног значаја. Томе су допринели етнички сукоби и лош образовни систем. Сиромаштво, висока незапосленост, криминал, смањена привредна активност и одливање становништва су проблеми са којима се град бори до данас.

У граду делује велики симфонијски оркестар, неколико професионалних спортских тимова (Кливленд кавалирси, Кливленд индијанси, Кливленд браунси), а ту је и Кућа славних рокенрола (Rock and Roll Hall of Fame). У Кливленду постоје 3 универзитета. Лука је трећа по величини међу лукама Великих језера и повезана је са Атлантским океаном.

Демографија[уреди]

Година Становништво[1][2]
1820 606
1830 1075
1840 6071
1850 17034
1860 43417
1870 92829
1880 160146
1890 261353
1900 381768
1910 560663
1920 796841
1930 900429
1940 878336
1950 914808
1960 876050
1970 750903
1980 573822
1990 505616
2000 478403
2010 396815

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Gibson, Campbell (June 1998). „Population of the 100 Largest Cities and Other Urban Places in the United States: 1790 to 1990“. United States Census Bureau Приступљено 20. 10. 2012.. 
  2. ^ „Profile of General Population and Housing Characteristics: 2010 Census Summary File 2“. American FactFinder. U.S. Census Bureau Приступљено 20. 10. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :