Детроит

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42° 19′ 53.76″ СГ Ш>83° 2′ 51″ ЗГД

Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Детроит (вишезначна одредница).
Детроит
енгл. Detroit

DetroitSkyline.jpg
Поглед на Детроит

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Мичиген
Округ Вејн
Основан 1701
Становништво
Становништво (2010) 713.777
Географске карактеристике
Координате 42°19′54″N 83°02′51″W / 42.3316, -83.0475
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 200 м
Детроит на мапи САД
{{{alt}}}
Детроит
Детроит на мапи САД
Остали подаци
Позивни број 313
ФИПС код 26-22000
ГНИС код 1617959
Веб-страна www.detroitmi.gov

Детроит (енгл. Detroit) је највећи град у америчкој савезној држави Мичиген, а уједно је и седиште округа Вејн. По попису становништва из 2010. у њему је живело 713.777 становника.[1]

Детроит су основали 1701. француски трговци крзном, а смештен је непосредно уз америчку границу са Канадом, уз реку Детроит, на супротној страни од канадског града Виндзора. Град је био најнасељенији био током педесетих година 20. века. По попису становништва из 1950. имао је 1.849.568 становника. Но, број становника се током година упола смањио па је град према попису из 2000. бројао 951.270. Упркос паду броја становника, Детроит је тренутно 18. најнасељенији град у САД, а његово метрополитанско подручје 2012. је имало 4.292.060 становника.

Детроит је данас најпознатији као средиште аутомобилске индустрије, а у њему се у јануару сваке године одржава Северноамерички међународни сајам аутомобила, највећи салон аутомобила на северноамеричком континенту. Осим у свету аутомобила, град има важну улогу и у свету музике, а управо због те две ствари често му се намећу надимци Мотор сити и Мотаун.

Детроит је јула 2013. године поднео захтев за банкрот,[2] који је усвојен 3. децембра исте године.[3]

Географија[уреди]

Детроит је смештен на северу САД, уз границу са Канадом. Налази се на реци Детроит насупрот канадског града Виндзора. Детроит је река која повезује језеро Ири са језером Сент Клер и даље језером Хјурон и чини важан пловни пут преко Великих језера. Река је заштићена као посебан природни резерват са много врста водених птица и сисара. У близини града се налази речно острво Бел.

Клима је умерено-континентална. Зиме су хладне и са снегом, а лета врућа и влажна.

Историја[уреди]

Године 1701, француз Антоан де ла Мот Кадилак је формирао станицу за купопродају коже уз коју је изграђено утврђење на реци Детроит. Сврха утврђења је била да заштити речне путеве од напада Британаца. Утврђење је названо Детроит, што би у француском преводу значило мореуз.

Детроит је 1805. године проглашен главним градом државе Мичиген (1847. године главни град постаје Лансинг), али је исте године у пожару који га је захватио изгорио до темеља. Град је поново изграђен у класичном француском стилу, а дизајнирао га је А. Вудвард.

Средином 19. века, Детроит је постао важан железнички и бродоградилишни центар. Крајем 19. вијека, многи иноватори и инжењери по први пут покушавају да прате развој ауто индустрије већ настале у Француској и Немачкој. Отворен је велики број мањих фабрика за производњу аутомобила. Једна од таквих је била и фабрика коју је основао Хенри Форд, 1903. године. 1896. године Хенри Форд је конструисао своје прво ауто, да би већ 1913. године изумио „линијску производњу“, која га је и прославила јер је имала револуционарни значај у развоју ауто индуструје и града Детроита. Тако је и град добио свој надимак Motor City - Град Мотора.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 713.777 становника, што је 237.493 (25,0%) становника мање него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 99.921 (10,5%) 55.604 (7,8%)
Афроамериканци 775.772 (81,6%) 590.226 (82,7%)
Азијати 9.268 (1,0%) 7.559 (1,1%)
Хиспаноамериканци 47.167 (5,0%) 48.679 (6,8%)
Укупно 951.270 713.777

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :