Волхви

Волхви (стсл. влъхвꙑ) у словенском паганству означава жречеве^[1], добре магове, гатаре, прорицаче^[2], лекаре. Реч је у сродству са архаичним речима волшебник у значењу чаробњак и волшебништво у значењу чарање, магија^[3].

Поклоњење мудраца, Кремиковски манастир, Бугарска

Волхвима су се називали древни словенски жреци, који, осим што су служитељи богова, вршили су и разне магијске обреде у корист рода, племена или ради управљања природним стихијама. Приписивало им се и умеће прорицања будућности^[4]. Уопштено, били су оруђе богова, помагали су очување врховног божанственог закона Правде и имали су јако изражене шаманске функције.

У смислу паганских жречева, звездара, појам волхви је употребљен и у црквенословенској Библији^[5]. У Новом завету (Матеј 2:1,2) тројица волхва (мудраца), вођени Витлејемском звездом, иду да се поклоне новођеном Исусу Христу и да му принесу дарове.

Данас термин волхви самозвано користе и лидери савремених словенских паганских општина, најраспрострањенијих у Русији и Украјини (види Родноверје).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Аверинцев, Сергей Сергеевич (25. 8. 2022). „Великий князь – Восходящий узел орбиты”. Ур.: Осипов, Юрий Сергеевич. Волхвы (на језику: руски) (2006 изд.). стр. 676. ISBN 5-85270-334-6. Приступљено 13. 2. 2024.
^ Петрухин, Владимир Яковлевич (2002). „Славянская мифология : энциклопедический словарь”. Ур.: Толстая, Светлана Михайловна. Волхвы (PDF) (на језику: руски) (2. исправ. и доп. изд.). Москва: Международные отношения. стр. 89—90. ISBN 5-7133-1069-8. Приступљено 13. 2. 2024.
^ Николаевич, Медведь Александр (2013). „Врачевание в Древней и средневековой Руси и его изучение в современной историографии”. Вестник РГГУ. Серия: Литературоведение. Языкознание. Культурология (на језику: руски). Москва (10 (111)): 167—183. ISSN 2073-6355. Приступљено 13. 2. 2024.
^ Лавкиевская, Елена Евгеньевна (2004). „Колдун”. Ур.: Толстой, Никита Ильич. Славянские древности: Этнолингвистический словарь (на језику: руски). Москва: Международные отношения. стр. 528—534. ISBN 5-7133-1207-0.
^ Евангелие от Матфея на церковнославянском языке (на језику: црквенословенски). Приступљено 13. 2. 2024.

Види још[уреди | уреди извор]

[1] Аверинцев, Сергей Сергеевич (25. 8. 2022). „Великий князь – Восходящий узел орбиты”. Ур.: Осипов, Юрий Сергеевич. Волхвы (на језику: руски) (2006 изд.). стр. 676. ISBN 5-85270-334-6. Приступљено 13. 2. 2024.

[2] Петрухин, Владимир Яковлевич (2002). „Славянская мифология : энциклопедический словарь”. Ур.: Толстая, Светлана Михайловна. Волхвы (PDF) (на језику: руски) (2. исправ. и доп. изд.). Москва: Международные отношения. стр. 89—90. ISBN 5-7133-1069-8. Приступљено 13. 2. 2024.

[3] Николаевич, Медведь Александр (2013). „Врачевание в Древней и средневековой Руси и его изучение в современной историографии”. Вестник РГГУ. Серия: Литературоведение. Языкознание. Культурология (на језику: руски). Москва (10 (111)): 167—183. ISSN 2073-6355. Приступљено 13. 2. 2024.

[4] Лавкиевская, Елена Евгеньевна (2004). „Колдун”. Ур.: Толстой, Никита Ильич. Славянские древности: Этнолингвистический словарь (на језику: руски). Москва: Международные отношения. стр. 528—534. ISBN 5-7133-1207-0.

[5] Евангелие от Матфея на церковнославянском языке (на језику: црквенословенски). Приступљено 13. 2. 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]