Војислав Милинковић
| Војислав Милинковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1895. |
| Место рођења | Котража, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1943. (47/48 год.) |
| Место смрти | Котража, Краљевина Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Војислав Милинковић (1895-1943) био је драгачевски каменорезац из села Котража, син мајстора Обрада Милинковића.[1]
Живот[уреди | уреди извор]
Клесарско умеће учио од оца. Вешт мајстор-занатлија. Израдио велики број крајпуташа и споменика по гробљима родног села, Белог Камена, Пшаника, Криваче, Лисе, Миросаљаца и Доњег Дубца.
Као таоца, стрељали су га Немци у Краљеву на Видовдан, 28. јуна 1943.[1]
Дело[уреди | уреди извор]
Израђивао споменике од пешчара са карактеристичном „капом” или надвишене крстом, на које је урезивао подуже епитафе, различите хришћанске симболе; орнаменте; представе голубова који зобљу грожђе; оружје и друга војничка знамења; алате и различите предмете који ближе описују личност и друштвени положај покојника.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.