Врховни ратни савјет
Врховни ратни савјет (енгл. Supreme War Council) била је средишња команда са сједиштем у Версају која је координирала војну стратегију главних савезника у Првом свјетском рату: Уједињеног Краљевства, Француске, Италије, Сједињених Америчких Држава и Јапана.[1] Основан је 1917, након Руске револуције и неминовног повлачења Русије као савезника.[2] Савјет је служио као форум за прелиминарне расправе о потенцијалним условима примирја, касније о условима мировног споразума, а насљедница је Конференција амбасадора из 1920. године.
Формација[уреди | уреди извор]
Британски премијер Дејвид Лојд Џорџ био је веома забринут због стратегије начелника Генералштаба Британске империје Вилијама Робертсона и главног командата Британских експедиционих снага Дагласа Хејга, због савезничких губитака на Соми и у Фландрији.
Такође, након италијанског пораза у бици код Кобарида, у којој су њемачке и аустроугарске снаге поразиле италијанске, Лојд Џорџ је предложио формирање Врховног ратних савјета на Рапалског конференцији од 5. до 7. новембра 1917. године.
Јапан и Русија нису биле укључене, а Италија и Француска, забринуте да би Солунски фронт могао бити евакуисан, жељели су да питања буду ограничена на западни фронт.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Renshaw, Patrick (2014). The Longman Companion to America in the Era of the Two World Wars, 1910-1945 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-89549-7. Приступљено 4. 12. 2021.
- ^ Greenhalgh, Elizabeth (2005). Victory through Coalition: Britain and France during the First World War (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-44847-5. Приступљено 4. 12. 2021.
- ^ Woodward 1998, стр. 191-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Woodward, David R. (1998). Field Marshal Sir William Robertson: Chief of the Imperial General Staff in the Great War (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-95422-2. Приступљено 4. 12. 2021.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
