Гајњаче
| Гајњаче | |
|---|---|
 |
|
| Основне одлике | |
| Тип | развијено |
| Простирање | Умерени предели |
| Клима | Умереноконтинетална |
| Подлога | креч |
| Моћност | 70-150 цм |
| Искоришћавање | |
| Пољопривреда | да |
| Хумус | >5% |
| Вегетација | да |
Гајњаче су врста тла карактериситчна за умерене крајеве. Јављају се у областима где има више падавина него у зони чернозема. Карактеристичне су за иловасте подлоге са доста креча. На гајњачама је развијена листопадна вегетација. Ово земљиште се јавља на нижим надморским висинама и подножјима брежуљака. Имају око 5% хумуса, па спадају у веома плодна тла. Моћност гајњача је око 70 до 150 сантиметара.
Гајњаче се јављају у Србији на ободу Панонског басена, у Шумадији и Мачви, до око 400 метара надморске висине и у долинама река. Ови предели примају око 700 милиметара падавина годишње, а температура се креће у просеку између 10—12°С. Деградацијом прелазе у смонице, а агротехничким мерама могу се претворити у веома продуктивно земљиште.
Гајњаче су смеђе, руменкасте или црвене боје у зависности од примеса алуминијума гвожђа и др. Богате су хумусом око 5%, а веома погодне за ратарство, гајење винове лозе и пошумљавање. Ливаде се ретко јављају на овом тлу. Спадају у типска—развијена земљишта. Србија се сматра класичном земљом гајњача.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Родић, Д. и Павловић, М, (1994): Географија Југославије, Савремена администрација, Београд
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||
