Шумадија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шумадија
Шумадија
Општи подаци
Макрорегија Панонска Србија
Мезорегија Перипанонска Србија
Основни подаци
Површина 5.796 km²
Становништво 1.407.143
(1991)
Густина становништва 244 становника/km²
Административно средиште Крагујевац
Природне карактеристике
Највиша тачка 1.132 м (Рудник)
Клима умерено-континентална
Остало
Званична веб презентација Презентација Шумадије

Шумадија је географска регија у Србији. Име је добила по шумама које су некада прекривале највећи део њене територије. Административно средиште је Крагујевац, који је уједно и центар Шумадијског округа. Стари назив за Шумадију је Тривалија (грб Тривалије се налази на барјаку војводе Лазара Мутапа).[1]

Границе[уреди]

Шумадија је највећа субрегија Средње Србије. Њена територија у ширем смислу обухвата просторе између токова Саве и Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Дичине, Љига и Колубаре на западу[2]. У ужем смислу она обухвата просторе до долинских развођа Саве, Дунава и двеју Морава[2]. Према неким интерпретацијама (савремене друштвене прилике, традиционална геологија (Цвијић) и етнологија (Ердељановић) [3]), као северна граница Шумадије означен је појас између Космаја и Авале.

Историја[уреди]

Пре Римског освајања ових простора, на подручју данашње Шумадије становала су илирска и келтска племена. Током Римске управе, ово подручје је припадало провинцији Мезији, а после поделе ове провинције, нашло се у саставу Мезије Супериор. После пропасти Римског царства, овим просторима владају Хуни, Византинци и Гепиди.

Словени насељавају ове просторе у 6. и 7. веку. На подручју Шумадије становало је Словенско племе под називом Морављани. У 9. веку, простор улази у састав Бугарског царства, потом у 10. веку у састав Самуиловог Македонског царства, а у 11. веку поново у састав Византије.

Вођа Првог српског устанка, Карађорђе Петровић, рођен у селу Вишевац у Шумадији

Српска држава почиње ширење на јужне делове овог подручја крајем 12. века, док се на северне делове шири Краљевина Угарска. Крајем 13. века, целокупно подручје Шумадије је у саставу српских држава - Милутинове Краљевине Рашке (Србије) на југу и Драгутинове Сремске краљевине на северу. Краљ Драгутин за једну од својих престоница узима Београд. После пропасти Драгутинове државе, северни део Шумадије постаје предмет територијалних спорова између Србије и Угарске.

У 14. веку, већи део Шумадије (изузев Београда са околином, којим управља Угарска) улази у састав Душановог српског царства, а потом и у састав државе кнеза Лазара, да би у 15. веку цела Шумадија (укључујући и Београд) ушла у састав Српске деспотовине. Падом Српске деспотовине 1459. године, највећи део Шумадије улази у састав Османског царства, са изузетком Београда који се налази под управом Угарске све до 1521. године, када и њега освајају Османлије.

У време Османске управе, подручје Шумадије је било у саставу Смедеревског санџака односно Београдског пашалука. Између 1718. и 1739. године, подручјем Шумадије управља Аустрија и оно је у саставу Аустријске провинције под називом Краљевина Србија. После 1739. године, Шумадија је поново у саставу османског Смедеревског санџака. 1788. године, већи део Шумадије улази у састав Кочине крајине, а потом целу Шумадију привремено контролишу Аустријанци (1789—1790. године). Подручје је затим поново под Османском управом, све до подизања Првог српског устанка 1804. године.

Први српски устанак је подигнут у шумадијском селу Орашац, а за време устанка, Топола је била Карађорђево седиште. Сломом Првог српског устанка 1813. године, Шумадија долази под непосредну Османску власт последњи пут. Већ 1815. године подигнут је Други српски устанак, чији је резултат било стварање аутономне Кнежевине Србије (централни део ове кнежевине чинила је Шумадија), која постаје независна држава 1878. године, да би 1882. године била трансформисана у Краљевину Србију.

Споменик палим Шумадинцима у Крагујевцу

Током Првог светског рата (1914—1918. године), Шумадија је под окупацијом Аустроугарске, да би 1918. године ушла у састав обновљене Краљевине Србије, а потом и у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, касније названог Краљевина Југославија.

Између 1922. и 1929, једна од административних области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је била названа Шумадијска област. Она је приближно обухватала територију данашњег Шумадијског округа, а њено седиште је био Крагујевац, који је седиште и данашњег округа. Укидањем ове области 1929. године, територија Шумадије је подељена између Дунавске бановине, Моравске бановине, Дринске бановине и Управе Града Београда.

Од 1941. до 1944. године, након фактичког уништења и поделе Југославије од стране Сила осовине, Шумадија је у саставу Србије под немачком окупационом управом, да би после ослобођења земље ушла у састав Народне Републике Србије (која је чинила једну од 6 република нове, социјалистичке, Југославије). Распадом друге Југославије, 1991-1992. године, Шумадија постаје део нове (треће) Југославије састављене од република Србије и Црне Горе, која се 2003. године трансформише у државну заједницу под називом Србија и Црна Гора. Распадом ове државне заједнице, 2006. године, Шумадија остаје део сада независне Републике Србије.

Градови[уреди]

Поља сунцокрета у Шумадији.

Већи градови у Шумадији су:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јован Мишковић, Опис Рудничког округа, стр. 316. ISBN 978-86-86351-01-2.
  2. ^ а б Марковић, Ј. и Павловић, М, (1995)
  3. ^ Ivić, Beleske o biogračićkom govoru, Srpski dijalektoloski zbornik, 24/1978, 125

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :