Алуминијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алуминијум (13Al)
Mg - Al - Si
 
B
Al
Ga  
 
 
Al-TableImage.png

Al,13.jpg

Општи подаци
Припадност скупу слаби метали
група, периода IIIA, 3,
густина, тврдоћа 2700 kg/m3, 2,75
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 26,981538 u
атомски радијус 125 (118) pm
ковалентни радијус 118 pm
ван дер Валсов радијус bd
електронска конфигурација [Ne]3s23p1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 3
оксидациони број 3
Особине оксида амфотерни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 933,47 K
(660,32 &°C)
температура кључања 2792 K
(2519 °C)
молска запремина 10,00×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 293,4 kJ/mol
топлота топљења 10,79 kJ/mol
брзина звука 5100 m/s (933 K)
Остале особине
Електронегативност 1,61 (Паулинг)
1,47 (Алред)
специфична топлота 900 J/(kg*K)
специфична проводљивост 37,7×106 S/m
топлотна проводљивост 237 W/(m*K)
I енергија јонизације 577,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1816,7 kJ/mol
III енергија јонизације 2744,8 kJ/mol
IV енергија јонизације 11.577 kJ/mol
V енергија јонизације 14.842 kJ/mol
VI енергија јонизације 18.379 kJ/mol
VII енергија јонизације 23.326 kJ/mol
VIII енергија јонизације 27.465 kJ/mol
IX енергија јонизације 31.853 kJ/mol
X енергија јонизације 38.473 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Алуминијум (Al, лат. aluminium) је метал IIIA групе. Једини стабилни изотоп му је27Al.[1]

Алуминијум је трећи по распрострањености од свих елемената који се јављају на површини Земље. Изоловао га је и открио 1827. године Фридрих Велер.

Хемијске особине[уреди]

Оксидациони број алуминијума је +3, али се врло ретко може јавити и са оксидациним бројевима +1 и +2. Чист алуминијум на ваздуху полако се оксидује, прекривајући се слојем оксида Al2O3, који штити од корозије метал који се налази испод површине.[2] Реагује са кључалом водом истискујући из ње водоник прелазећи у алуминијум-хидроксид. Алуминијум се лако раствара у јаким базама(као на пример натријум-хидроксид (NaOH) или калијум-хидроксид (KOH)) истискујући водоник и прелазећи у 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Раствара се у соној и у разблаженој сумпорној киселини истискујући водоник, док реакција са концентрованом сумпорном и разблаженом азотном киселином тече другачије - издваја се сумпор(IV)оксид и амонијак. Концентрована азотна киселина пасивизира алуминијум.

Примена[уреди]

Због његових особина, као што су мала густина и велика отпорност на корозију, легуре алуминијума са бакром и молибденом зване дуралуминијум нашле су многе примене и користе се за производњу широке групе производа - од конзерви до делова за космичке бродове. Чист, кристалан алуминијум је крт и ломљив.

Због тога што има велики афинитет према кисеонику, користи се у процесу добијања метала из њихових руда. Наиме, због те своје особине, истисне метал који желимо да добијемо, а сам се веже са кисеоником. Такав поступак добијања метала се зове алуминотермија.

Једињења[уреди]

Најважнија једињења алуминијума су амфотеран алуминијум оксид, и амфотеран алуминијум хидроксид. Алуминијум такође гради алуминијумско-литијумски хидрид LiAlH4 који се често користи у органској хемији. Велики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно MAO (метални алуминосиликат). Глина и иловача које се користе у производњи керамике су сложене мешавине алуминијума и K[AlSi3O8] или алуминијума и Na[AlSi3O8].

Најважнија руда алуминијума је боксит из које се он углавном и добија.

Биолошки значај[уреди]

Алуминијум нема никаквог биолошког значаја, мада су неки људи алергични на тај метал.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]