Гепиди
Гепиди су били германско племе које је познато по томе што су поразили Хуне након смрти Атиле. Гепиди се најпре спомињу око 260. године, када су заједно са Готима напали Дакију у коју се коначно насељавају у VI веку.
Према Јордану, име Гепиди потиче од готске речи „гепанта“ што значи „спор“, јер су Гепиди заостајали у сеоби из Скандинавије.[1]
Садржај |
Хунски вазали [уреди]
Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши хунски вазали учествовали су у бици на Каталаунским пољима 20. јуна 451, коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II, који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти године 454. Гепиди и Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и победила их у бици на реци Недао.
На врхунцу моћи [уреди]
Гепиди су тиме добили хунске територије у Дакији, а са Римским царством су склопили частан мир. Уследила су ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути. Зенит достижу око 537. године када заузимају Срем и околину Београда. Град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је златнике у овом граду.
Сукоби са Лангобардима [уреди]
Византијско царство се удружује 546. године са Лангобардима (још званим и Ломбардима) да би истерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели на територији данашње Славоније. Тиме се отварао простор продору Словена и Авара. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде у једној бици, али непријатељства су се настављала.
Коначан пораз од Авара [уреди]
Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Авари су то учинили са таквим успехом и суровошћу да су Лангобарди, уплашени новим савезницима, отишли према Апенинском полуострву (зауставили су се у данашњој Ломбардији, којој су дали име). Авари су тиме коначно поробили Гепиде 567. године, отворивши потпуно простор продору Словена.
Извори [уреди]
- ^ P.J. Heather: Ghots and Romans 332-489. Clarendon Press, Oxford, 1991, ISBN 0-19-820535-X
Литература [уреди]
- Петар Милошевић, Археологија и историја Сирмијума, Нови Сад, 2001.
- Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.
- Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
- Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990.
- Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.
- Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
Спољашње везе [уреди]
