Хуни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Царство Хуна

Хуни су били варварски народ турско-татарског порекла. Живели су у азијској унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском свету. Покоривши многа друга оближња монголска племена, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну државу. Одатле су вековима наваљивали на Кинезе, који су против њих подигли и чувени кинески зид (око 200. п. н. е.), али је Кина ипак успела да разори Хунско царство. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турско-татарски степски Хуни, на средњој Волги, али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине. Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у европску унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на Каспијско језеро и према Кавказу, западни Хуни су прегазили кавкаске Алане, покорили на Црном мору германске источне Готе, најурили, из Бесарабије и Румуније, преко Дунава на римски Балкан, западне Готе (375), и изазвали тиме епохалне догађаје у европској историји.

Изглед и особине[уреди]

Хуни су били здепасти, јаких удова и дебелих вратова, ужасно ружни, да их је један писац описао као двоножне животиње. Живе од корења дивљих биљака и полусировог меса сваке врсте, које мало загреју држећи га између својих ногу и коњских леђа. Никад не траже заклон у кућама, јер сматрају да нису безбедни док бораве под кровом . Они се лутајући по планинама и шумама, од рођења навикавају да подносе хладноћу, глад и жеђ. Облаче се у одећу од лана или састављених кожа пољског пацова. Кад једном навуку кошуљу, не скидају и не мењају је пре него што се сама, од дуге употребе, не распадне у дроњке. Главе покривају шиљатим шубарама, длакаве ноге штите козјим кожама. Они су готово срасли уз своје коње. На тим коњима, било дању било ноћу, тргују, једу, пију, спавају ослоњени уз танки врат животиње. Нико од њих не оре, нити се прихвата ручице плуга. Нико од њих, ако га питају, не уме да одговори одакле је, где је рођен, одгајан...

Објашњење мапе[уреди]

Мапа приказује империју Атиле у зениту моћи, негде око 450. године.

Звезда показује место Атилиног седишта (мађ. Székhey), чија тачна локација није позната. По подацима који су данас доступни, Атилино седиште је било или на месту римског града Аквинукума (лат. Acquincum), данас Будимпешта или је његов покретни двор, како је описано од стране римског дипломате Приска (лат. Priscus Rhetor) када је био у посети Атили, био померан у зависности од потреба и тренутних прилика у империји, али у већини случајева у околини реке Тисе.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хуни