Хуни
Из Википедије, слободне енциклопедије
Хуни су били варварски народ турско-татарског порекла. Живели су у азијској унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском свету. Покоривши многа друга оближња монголска племена, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну државу. Одатле су вековима наваљивали на културне Кинезе, који су против њих подигли и чувени кинески зид (око 200. п. н. е.), али је Кина најзад ипак разорила Хунско царство. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турско-татарски степски Хуни, на средњој Волги, али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине.
Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у европску унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на Каспијско језеро и према Кавказу, западни Хуни су прегазили кавкаске Алане, покорили на Црном мору германске источне Готе, најурили, из Бесарабије и Румуније, преко Дунава на римски Балкан, западне Готе (375), и изазвали тиме епохалне догађаје у европској историји.
[уреди] Објашњење мапе
Мапа приказује империју Атиле у зениту моћи, негде око 450. године.
Звезда показује место Атилиног седишта (мађ. Székhey), чија тачна локација није позната. По подацима који су данас доступни, Атилино седиште је било или на месту римског града Аквинукума (лат. Acquincum), данас Будимпешта или је његов покретни двор, како је описано од стране римског дипломате Приска (лат. Priscus Rhetor) када је био у посети Атили, био померан у зависности од потреба и тренутних прилика у империји, али у вечини случајева у околини реке Тисе.
[уреди] Галерија
|
