Глума

Из Википедије, слободне енциклопедије

Глума је је психички процес деловања појединца на сопствене карактерне особине. Глумци или глумице, који су особе запослене у позоришту, телевизији, филму или било којем другом приповједачком медију, који казују причу утјеловљујући лик и кроз изговарање или певање писаног текста. Глума се може ослањати и на говор тела па текст и вербална комуникација нису увек нужни.

Глума је и назив који користимо за скуп глумачких вештина помоћу којих глумац обликује лик у неком сценском делу.

Систем глуме[уреди]

Суштина глуме је потиснути себе да би могли постати неко други. Свест о томе да убеђења граде карактер, као и сећање на време када нису имали изграђен карактер глумцима помаже да схвате да се најпре морају психички вратити у своје детињство и почети да размишљају као деца. По способности да се врати у такво стање мери се квалитет глумца, неки од највећих глумаца који су глумили крајње тешке драмске улоге заправо су омиљени дечји глумци. Из тог стања глумац полако почиње прихватати карактер лика који треба тумачити. Предрасуде и убеђења лика некада су видљива из самога текста где лик истиче своје идеале, док се у другим случајевима карактер поприма уживљавањем у сваку мисао исказану у тексту, мозаик мисли се склапа и добија се карактер. Једна од највећих грешака у размишљању глумца почетника јесте да је глума, нарочито позоришна посвећена публици. Публика је заправо извор енергије коју глумац прихвата док је на сцени, каналише је током интеракције на подијуму и враћа публици. Најбољи начин да публика схвати поруку сцене јесте да преузме вибрације које су прошле кроз интеракцију ликова. Глума се заправо игра за интеракцију. Интеракција глуме зрачи у свим правцима и помаже да свако осети оно што је осећао писац током писања дела.

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]