Историја позоришта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Историја савременог позоришта почела је од религијских церемонија у Старој Грчкој. По Аристотелу (дело „Поетика“) позориште се развило из пеана, свечаних песама у славу Диониса. На фестивалу у граду Дионисија организована су такмичења у трагедијама. Сваки писац је имао патрона и написао би тетралогију: три трагедије и сатирску игру. Писац је уједно био режисер, композитор и кореограф. Тетралогије су извођене у отвореном театру (израз амфитеатар у употребу су увели Римљани). Учестовали су само мушкарци. Они нису глумили, већ су представљали сами себе, а пратио их је хор који је рецитовао или певао у славу грчких хероја. Глумци и хор су носили велике шарене маске, а глумци и гломазну упадљиву одећу. Већина драма је извођена само једном. Награда најбољој представи додељивана је патрону (продуценту представе) и писцу представе.

Револуцију у позоришту извршио је први познати прави глумац и теоретичар позоришта Теспид. Он је око 534. године п. н. е. увео систем у којем је глумац, протагониста, глумио све улоге. Драмски писац Есхил увео је другог глумца (антагониста), а Софокле трећег. Из ове епохе сачуван је само мали број позоришних дела.

Спољашње везе[уреди]