Готски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Готски рат
Део
Erster und Zweiter Gotenkrieg.png
Време: 535. н. е. до 552. н. е.
Локација: Италија и Далмација
Узрок рата: пад Римског царства
Резултат: Византијска побједа
Промене у територији: Апенинско полуострво, Сицилија и Далмација припали Византији.
Сукобљене стране
Византија Остроготи
Франци
Заповедници
Јустинијан I,
Велизар,
Мунд †,
Нарзес и
Герман
Теодад,
Витигес,
Илдибад,
Тотила † и
Теја
Јачина
Губици
Disambig.svg
Уколико сте тражили о рату који је вођен између Римског царства и Гота на Балкану крајем 4. века, погледајте чланак Готски рат 377—382. .

Готски рат (535552) је трајао скоро 17 година и настао је као резултат одлуке Јустинијана да поврати провинције у Италији које су припадале Римском царству док их нису преузели Одоакар и онда Теодорик Велики.

Први поход[уреди]

Приказ Готског рата

Јустинијан I је као повод за рат узео убиство Амаласунте 535. године, наследнице Теодорика Великог. Амаласунта је била склопила пакт са Јустинијаном који је омогућавао царској војсци под вођством Велизара да користи Сицилију као базу за поход против Вандала у Африци.

Велизар, као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на Остроготе.

Велизар је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра 536. Из Рима је побегао готски краљ Витигес.

Следеће године Велизар је успешно одолевао опсади Рима од стране Гота (од јануара 537. до марта 538), притом понекад водећи и мање битке ван Рима. Кад је добио појачање из Константинопоља прешао је у офанзиву. Ослобођен је Римини, а доо Велизареве војске под вођством Мундалијаса дошао је до Медиоланума (Милана).

Следеће године (540) у рат су ушли и Франци и заузели Милано. Велизар је заузео престоницу остроготског краљевства Равену и заробио готског краља Витигеса. Готи су понудили Велизару да он буде западни цар, али је овај то одбио. Та готска понуда је вероватно изазвала сумњу код Јустинијана, па је одлучио Велизара пошаље да ратује у Персији и Сирији.

Други поход[уреди]

Године 541. Остроготи су убили једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах су изабрали Тотилу за новог вођу. Тотила је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. Велизар се вратио у Италију 544. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема у опскрби и додатним појачањима, које Јустинијан I није слао. Неки историчари сматрају да је био љубоморан. Јустинијан је 548. године сменио Велизара и поставио Нарзеса за команданта. Нарзес је успешно завршио други поход.

Трећа кампања[уреди]

Рим је опет био под опсадом. Тотила га је заузео и понудио мир Јустинијану, али је био одбијен. Вођа новог похода је био Јустинијанов брат од тетке Герман, који је иначе био ожењен Маласвинтом, Амаласвинтином кћерком. Герман је умро 551, па је Нарзес преузео команду и напао Тотилу. У бици код Тагине Нарзес је победио и убио Тотилу. Готи у Риму су се предали, а у коначној бици на Везуву у октобру 553. Нарзес је победио и последње остатке готске армије у Италији.

Последице готског рата[уреди]

Победа у готском рату за Византију је била Пирова победа, јер су истрошени ресурси, који су могли бити употребљени другде, где је претила већа опасност.

У Италији, рат је имао разарајући ефекат по градове. Велики градови као Рим су дуго били скоро напуштени како је земља пала у дуги период назадовања. Осиромашена Италија није сама могла да издржава византијску администрацију и војску, него је само постала терет. Економско разарање је било толико велико да је било потребно неколико векова за опоравак. Само 3 године након Јустинијанове смрти, велики део Италије пао је у руке Лангобарда. Византији је остао само Равенски Егзархат (делови територије од централне Италије до Тиренског мора и јужно до Напуља) и јужна Италија. Јустинијан I је успео да освоји територије у јужној Шпанији, али и то су Визиготи повратили до 620. године. После Готских ратова царство више није предузимало тако скупе и амбициозне подухвате на Западу, а Равенски Егзархат Лангобарди заузимају 751. године. Јужна Италија је остала под Византијом до 11. века.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]