Гробница шејха Сафија
| Гробница шејха Сафија مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین | |
|---|---|
 Гробница шејха Сафија | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Гробница шејха Сафија |
| Место | Ардабил, Иран |
| Координате | 38° 14′ 55″ С; 48° 17′ 29″ И / 38.2486° С; 48.2914° И |
| Површина | 21.353, 130.616 ha (2,2984×109, 1,40594×1010 sq ft) |
| Критеријум | Културно добро: i, ii, iv |
| Упис | 2010. (34. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1345
  Гробница шејха Сафија |
Гробница шејха Сафија (персијски језик: مجموعه آرامگاه و خانقاه شیخ صفی الدین, šejh Safi al-Din Hanegah) је маузолеј у којему је сахрањен шеик Сафи Адин (1252.–1334), суфијски духовни вођа северног Ирана по којему је настао епоним династије Сафавида.[1]
Комплекс гробнице са светиштем је изградио шејхов син Садралдин Муса у месту Ардабилу 1334. године[2], који је био највећи град у Ирану, пре монголских освајања. Састоји се од више грађевина који су током векова имале различите намене као што су: маузолеј, џамија, медреса, библиотека, цистерна, болница, кухиња, пекара и канцеларије. Између осталог, средишњи део је пут до светишта (канегах) који се састоји од седам делова, чиме се означавају седам етапа мистицизма суфизма. Различити делови маузолеја су одвојени с осам врата, које такође симболизују осам становишта суфизма.
Када је 1349. године потомак шејха Сафија и управитељ његовог светишта шејх Исмаил I постао први шах династије Сафавида, прогласио је шиизам државном религијом. Током династије Сафавида, до краја 18. века, комплекс је постао важно место ходочашћа, а дограђене су још неке грађевине, између осталих и харем, и гробнице неколико сафавидских шејха, жртава сафавидских битака против Османлија. Абас I Велики је 1544. године изградио монументални портал, двориште с вртом и уредио је светиште у данашњи изглед, а од 1752. до 20. века дограђени су тоалет, стројарница и стаклена башта.
Главни делови комплекса[уреди | уреди извор]
Комплекс има богато удешене фасаде и унутрашњост, као и богату колекцију старих предмета. Он представља редак склоп елемената средњовековне исламске архитектуре, због чега је уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2010. године[3].
Гробница шејха Сафија (купола Аллах Аллах)[уреди | уреди извор]
Купола Аллах-Аллах је најпознатији део маузолеја. Споља је цилиндричног облика, обима је 22 и висине 17,5 м. Спољашњост куполе декорисана је глазираном опеком, са речима Аллах-Аллах у хазарбаф писму тиркизне боје које се понављају. Унутрашњост има осмоугаону основу, док су зидови украшени флоралним мотивима и написима из Курана, сликама, гипсаним радовима и златним декорацијама у облику сталактита. Својом висином и декорацијама купола се истиче међу другим куполама на јужној страни комплекса, украшеним елегантним плочицама од фајанса и натписима на куфском и рика писму, што овом историјском споменику, заједно са монументалним улазом, даје неодољив раскош и шарм. Под гробнице шејха Сафија прекривен је репродукцијом најпознатијег тепиха на свету.
Маузолеј шаха Исмаила I[уреди | уреди извор]
Купола маузолеја шаха Исмаила I (1487- 1524) је нешто нижа од куполе шејха Сафија. Њена унутрашњост је декорисана натписима у куфском писму и слоновачи и ебоновини са финим гравурама.
Кинеска дворана[уреди | уреди извор]
У овој просторији се налазе четири краљевска престола, а унутрашњост је украшена гипсаним радовима. То је место где је шах Абас I чувао колекцију порцелана из Минг династије, коју је добио на поклон од кинеског цара. По порцелану је и читава дворана добила име.
Дворана кандила[уреди | уреди извор]
Првобитно је служила као место окупљања сафавидских суфија, а касније је постала позната по бројним кандилима која су је обасјавала. Овај део је заправо главни део здања и налази се директно преко пута предворја на два спрата. Пет дрвених прозора на горњем спрату и пет прозора испод њега дају дворани предиван изглед.
Гробље погинулих у Чалдоранском рату[уреди | уреди извор]
Након Чалдоранског рата 1514. године, за време владавине шаха Исмаила I, овде су сахрањивана тела погинулих заједно са њиховим седлима. За време Сафавидске династије, на гробљу су сахрањивани и верски великодостојници и политички важне личности.
Женске одаје[уреди | уреди извор]
Састоји се од две просторије у којима се налази шест дрвених ковчега положених на гробнице шејх Сафијевих наследника. Међу њима се посебно издвајају гробна места његове супруге и кћерке, као и кћерке шејха Захеда Гиланија.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Орнамент на тамбуру гробнице шејха Сафија (лево) је узастопно понављање речи "Алах" -
Куполе прекривене разнобојном опеком -
Унутрашње двориште -
Унутрашњост гробнице -
Исклесана дивовска рука, симбол "дванаесторице" шиитских имама -
Тиркизна декорација куполе
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Tapper 1997, стр. 39.
- ^ Mauzolej šejha Safija u Ardabilu na kufic.info Преузето 31. маја 2011.
- ^ (језик: енглески) Гробница шејха Сафија на сајту Унеско
Литература[уреди | уреди извор]
- Tapper, Richard (1997). Frontier Nomads of Iran: A Political and Social History of the Shahsevan. Cambridge University Press. стр. 39. ISBN 978-0-521-58336-7.