Унеско
Из Википедије, слободне енциклопедије
Унеско (енгл. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу) је специјална организација Уједињених нација основана 1946. године. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспјешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.
Унеско има 193 земље-чланице а главно сједиште организације је у Паризу са преко 50 канцеларија широм свијета. Унеско упражњава своје активности у пет главних програма: образовању, природним наукама, социологији, култури и комуникацијама. Унеско такође спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, међународне науке, пројекте регионалне културне историје, пројекте промовисања културне разноликости, програм управљања друштвеним променама, програм посвећен резерватима биосфере и програме који подржавају међународне договоре o чувању свјетске културне и природне баштине.
Једна од улога Унеска је да одржава листу мјеста свјетске природне и културне баштине. Та мјеста се сматрају важним природним или историјским мјестима или објектима чије очување је важно за цјелокупну свјетску заједницу. Унеско, с друге стране, није одговоран да одржава или штити мјесто које је на њиховим листама.
Од 2009. генерални директор Унеска је Ирина Бокова.
[уреди] Списак места и објеката светске културне баштине Унеска, на територији Србије и Црне Горе
- Србија
- Манастир Високи Дечани (2004.)
- Манастир Сопоћани и комплекс Стари Рас, као прва српска престоница. (1979.)
- Манастир Студеница (1986.)
- Пећка патријаршија (2006.)
- Манастир Грачаница (2006.)
- Богородица Љевишка (2006.)
- Ромулијана (2007.)
- Црна Гора
- Котор (1979.)
- Национални парк Дурмитор (1980.)
