Династија Минг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кинеско царство 1580.
Историја Кине
Историја Кине
ДРЕВНА
3 суверена и 5 царева
Неолитичка Кина Прије 2100. пне.
Династија Сја 2100–1600. пне.
Династија Шанг 1600–1046 пне.
Династија Џоу 1122–256 пне.
  Династија Западни Џоу
  Династија Источни Џоу
    Период пролећа и јесени
    Период зараћених држава
ИМПЕРИЈСКО
Династија Ћин 221. пне.–206. пне.
Династија Хан 206 пне.–220 не.
  Династија Западни Хан
  Династија Сјин
  Династија Источни Хан
Период трију држава 220–280
  Веј, Шу & Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин 16 држава 304–439
  Источни Ђин
Северне и јужне династије 420–589
Династија Суи 581–618
Династија Танг 618–907
  ( Династија Северни Џоу 690–705 )
5 династија и
10 краљевстава

907–960
Династија Лијао
907–1125
Династија Сонг
960–1279
  Династија Северни Сунг З. Сја
  Династија Јужни Сунг Ђин 1115–1234
Династија Јуен 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНА
Кина 1949–садашњост

Република Кина
1911-садашњост

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Династија Минг је владала Кином од 1368. до 1644. Била је последња династија чији су владари пореклом били Хан Кинези.

Настала је као последица побуне домаћег становништва против монголских владара из династије Јуан. Џу Јуен-џанг, касније цар Таи-ц', успео да отера Монголе и крунише се за првог цара династије Минг.

На свом почетку династија Минг је Кину не само ослободила, него учинила и великом војном силом. Држи се да је почетком 15. века Кина била најцивилизованија, најбогатија, најпросвећенија и најнапреднија држава на свету. У то доба је чувени морепловац Џенг Хе кренуо у своје експедиције.

У каснијим периодима династија Минг је Кину све више изоловала од остатка света, што је довело до стагнације и пада који је године 1644. Кину довео под власт династије Ћинг.

У 19. и 20. веку, под снажним утиском страних освајања, колонизације и безбројних понижења, Кинези су понекад династију Минг идеализовали као златно доба своје историје.

Грађевинарство за време династије Минг[уреди]

За време династије Минг (1368—1644), Кина је ушла у позно доба феудалног друштва. Грађевински стил у ово време је углавном следио стил династије Сонг, само се незнатно променио. Нове грађевине, међутим, оријентисане су на грандиозност. Градски распоред и дворска палата подигнути у овом периоду наследиле су узор ранијих генерација. И главни град Пекинг и древни град Нан-ђинг су бенефицирани од уређивања за време династије Минг. Дворска палата династије Ћинг такође је била проширена на основи конструкције Минга. У том периоду, Пекинг је био реновиран и подељен на спољни, унутрашњи и императорски град.

Кинеска грађевинска достигнућа достигла су нови врх за време династије Минг. Градитељи су наставили да јачају кинески зид. Зидови и тврђаве на многим важним секторима су зидани од опека. У овом периоду, Кинески зид је достигао у дужини 5,660 километара. Зид почиње од реке Ја-ли на истоку и завршава се код Ђија-ји-гуан у провинцији Ган-су на западу. Поседује познате тврђаве као што су Шанг-хаи-гуан и Ђија-ји-гуан. Кинески зид је био уникатно достигнуће у грађевинарству. Неки његови сектори као што су Ба-да-линг и С'-ма-таи у Пекингу имају и високу уметничку вредност.

У ово доба, владине зграде су постале префињене, декоративне слике и орнаменти постале уједначене, коришћени су нови материјал, опека је постала регуларни грађевински материјал у зидању кућа обичних становника.

У династији Минг, зграде су размештене боље, најбољи пример за то су маузолеј Минг-сјао у Нанкингу и маузолеј Ш'-сан у Пекингу. За време ове династије геоманијска слутња се и даље развијала. Ова слутња је специфичан феноменон древне кинеске културе, остаје утицајна и данас. Намештаји династије Минг су познати у свету.

Спољашње везе[уреди]