Динара
Координате: 43° 49′ 48" СГШ, 16° 34′ 48" ИГД
| Динара | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 1913 m |
| Државе |  Хрватска  Босна и Херцеговина |
 |
|
Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.
На североистоку граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km.
Највиши врх је Троглав (1913 m). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.
Остали виши врхови су: Бат (1854м), Гњат (1806м), Јански врх (1790м), Јанково брдо (1779м), Сокол (1589м) и Орловац (1484м).
Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци.
Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.
Спољашње везе[уреди]
 |
Овај незавршени чланак Динара је везан за планине. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Литература[уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
