Ливањско поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ливањско поље
Ливањско поље
Администрација
Државе Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Области југозападна Босна
Насеља Ливно
Бастаси
Била
Опште информације
Површина 405 km2
Ширина km
Дужина 64 km
Надм. висина 720 m
Хидрогеолошке одлике
Састав стена кречњак
Тип поља повремено плављено
Реке Студба, Бистрица, Јаруга, Ричина
Језера Брежинско језеро, Шеварско језеро, Бушко Блато

Ливањско поље (Livanjsko_polje.ogg изговор ) је највеће крашко поље на свету. Налази се у југозападном делу Босне, Босна и Херцеговина. Простире се између крашких планина Динаре и Камешнице на југу, Тушнице на истоку, Цинцара и Голије на северу, те Шатора и Старетине на западу.

Површина[уреди]

Поље има површину од 405 km², динарски је издужено 64 km, просечно широко 6 km (његова највећа ширина износи 12 km), те на просечној висини од 720 метара изнад мора.

Клима[уреди]

Испитивања тла показују да је Ливањско поље током неогена било под водом. На самом се пољу налази неколико заосталих језера, од којих је Бушко блато највећа вештачка акумулација у овом делу континента, а ваља споменути и Брежинско језеро на северозападу поља. Градњом акумулације Бушко блато током шездесетих година дошло је до промене климе на ширем подручју Ливна. Дуге и хладне зимске месеце пуне снега, са карактеристичним североисточним ветром буром, замениле су претежно кишовите зиме са нешто смањеном количином падавина те дуга, топла лета.

Реке[уреди]

Кроз Ливањско поље протиче неколико река-понорница које припадају јадранском сливу. Најзначајније су: Стурба, Жабљак (река), Бистрица, Брина, Пловуча, Јаруга, Ричина. Реке су богате рибом и раковима (као и многи понори, односна врела) и омиљено су излетиште Ливњака у летњим месецима.

Села и град[уреди]

Нека од села Ливањског поља су: Бастаси, Била, Бојмунте, Видоши, Врбица, Грборези, Велики Губер, Мали Губер, Губин, Забришће, Доњи Казанци, Горњи Казанци, Ковачић, Луснић, Лиштани, Подхум, Поточани, Прово, Пролог, Струпнић, Челебић, Чуклић, Чапразлије, ...

Највеће насеље Ливањског поља (по којем је поље и добило име) је Ливно, град и средиште општине са око 40.000 становника. Ливно је смештено на североисточном делу поља, под брдом Башајковац.

Пољопривреда[уреди]

У пољу успевају континенталне повртарске културе попут кромпира и купуса. Сточарством, посебно узгојем крава и оваца, те производњом млека, односно ливањског сира бави се добар део житеља Ливањског поља.

Историја[уреди]

У Ливањском пољу посебну пажњу заслужује градина у Бастасима на којој је — вероватно у касноантичко доба — био изграђен врло солидан рефугијум. Како изгледа, значајну улогу у римском добу играле су градине над Грковцима, над Вашаровинама, Велика градина над Великим Каблићем и градине над Поточанима, у Видошима и у Губину. У Вашаровинама или у Сухачи вероваитно су била лоцирана важнија насеља римског доба. То исто вреди и за Лиштане.

Ливањско поље је највеће крашко поље на простору бивше западне Југославије. Пружа се у правцу југоисток—сјеверозапад са проширењем на југоисточном делу. На крајњем југоистоку Ливањско поље се завршава подручјем око града Ливна, а преко Срђевићког поља прелази у Бушко блато. На северозападном крају поље се завршава Нуглашицом и подручјем око села Грковаца, крај којег пролази пут за Босанско Грахово. Треба рећи да се од Ливна до превоја Борова глава протеже кршевита и испресецана висораван, са бројним обрадивим површинама, која се са Ливањским пољем неосетно спаја у једну целину. Ово је нужно напоменула због тога што је на том подручју смештен известан број градина релевантних за југоисточни део поља. Јужно од Ливна улази се у брежуљкасто подручје преко којега се долази до Срђевићког поља. Овде се истиче долина речице Стурбе у чијем се доњем делу диже неколико градина, од којих се нарочито истиче она у Видошима.

Ливањско поље је окружено високим планинским венцима. Са западне стране протежу се Камешница и гребени планине Динаре са високим Троглавом и другим њеним врховима. Са супротне стране диже се планински масив Старетине и низ других мањих венаца. Ливањско поље је од Ливна и Срђевићког поља до Грковаца дугачко око 45 km, док му просечна ширина (осим наведеног проширења) износи око 6 km. Надморска висина поља је од 700 до 720 m (отприлике као и Бушког блата).

Делови Ливањског поља добар су део године покривени мочваром; у том погледу се нарочито истиче подручје Ждраловац у северозападном делу поља и неки његови западни рубови. Па ипак, ово крашко поље пружа најбоље услове за живот, јер је његов велик део погодан и за земљорадњу. Очекивали бисмо због тога да је овде био најгушћи градински систем и да су делматске заједнице на том простору изградиле своја далеко најбројнија насеља. Систематским прегледом овог поља (1976. ли 1977. год.) установљено је да та претпоставка и није баш сасвим тачна.

Два суседна поља, Гламочко и посебно Дувањско, вероватно су играла значајнију улогу у животу племенских заједница Делмата у целини. Такав развој је, свакако, био условљен развученошћу Ливањског поља и немогућношћу веће концентрације градинских станица на ограниченом простору, као што је случај са друга два поменута поља. Зато су на Ливањском пољу и били формирани неки посебни одбрамбеми комплекси, као што су они над Великим Каблићем, над Вашаровинама или над Доњим и Горњим Рујанима. Занимљива је сличност овог топонима са полуострвом Рујан на Северном Мору (Венедско море – види Реља Новаковић) који је био насељен словенским живљем. Ово је само један пример између изненађујуће великог броја других, нпр. хидронима, теогоније – Троглав, Перун Громовник итд.

Види још[уреди]