Дромон

Из Википедије, слободне енциклопедије
дромон

Дромон (грч. δρομέας = „тркач") је назив за најважнији ратни брод византијске ратне морнарице од 6. до 12. века. Дромони су се развили од древних трирема те су за погон користили весла и једра.

Градили су се у разним облицима и величинама, па су били дуги између 30 и 50 метара, односно широки између 5 и 7 метара. Имали су око 300 чланова посаде, укључујући маринце и веслаче.

Дромони су имали средишњи торањ (“xylokastron” = дрвени торањ) близу главног јарбола, одакле су маринци могли непријатеља гађати стрелама, копљима и другим пројектилима. Већина дромона била је опремљена с древним пламенобацачима (”syphonopho“-рами) који су по непријатељу деловали с грчком ватром и катапултима који су могли пројектиле од 500 kg избацити на даљину од 1000 метара. Многи дромони су били оклопљени, како би се заштититили од непријатељског кљуновог удара.