Езекијел Гарај

С Википедије, слободне енциклопедије
Езекијел Гарај
Езекијел Гарај
Лични подаци
Пуно име Езекијел Марсело Гарај Гонзалез
Датум рођења (1986-10-10)10. октобар 1986. (37 год.)
Место рођења Росарио, Аргентина
Висина 1,88 m
Позиција Одбрамбени играч
Јуниорска каријера
Њуелс олд бојс
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2005. Њуелс олд бојс 14 (1)
2005—2008. Расинг Сантандер 60 (12)
2008—2011. Реал Мадрид 25 (1)
2008—2009. →Расинг Сантандер 24 (2)
2011—2014. Бенфика 78 (9)
2014—2016. Зенит Санкт Петербург 50 (3)
2016—2020. Валенсија 92 (6)
Репрезентативна каријера
2003
2008.
2007—2015.		 Аргентина У17
Аргентина У23
Аргентина		 6
9
32		 (2)
(0)
(0)
Награде
Фудбал
Светско првенство У20
Златна медаља — прво место 2005. Холандија Аргентина
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2008 Пекинг Аргентина
Светско првенство у фудбалу
Сребрна медаља — друго место 2014. Бразил Аргентина
Копа Америка
Сребрна медаља — друго место 2015 Чиле Аргентина

Езекијел Марсело Гарај Гонзалез (шп. Ezequiel Marcelo Garay González; Росарио, 10. октобар 1986) бивши је аргентински фудбалер који је играо као одбрамбени играч.

Каријеру је започео са ФК Њуелс олд бојс али се преселио у Шпанију са 19 година настављајући да игра у Ла Лиги са укупно 184 утакмице и 21 голом током девет сезона са Расинг Сантадером, Реал Мадридом и Валенсијом.

Гарај је представљао Аргентину на светском првенству у фудбалу 2014. године и два Копа Америка турнира.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Гарај је рођен у Росариу, Санта Фе. У 18-ој години професионално је дебитовао за ФК Њуелс олд бојс из родног града, у Примера Дивисион. Његов први меч био је против Химнасије, пошто је домаћи тим на крају освојио првенство Апертуре у сезони 2004–05.

Гарај је уписао још 12 лигашких наступа, постигавши свој први и једини погодак за клуб у локалном дербију против Росарио Централа, за победу од 2:1[1]

Расинг Сантандер[уреди | уреди извор]

Гарај се придружио клубу ФК Расинг Сантандер у децембру 2005. године, помажући у седам комплетних мечева пошто је кантабријска страна једва избегла испадање. Његова прва пуна сезона је била спектакуларна јер је постигао девет лигашких голова у 31 утакмици, био је други најбољи стрелац на својој позицији у главним лигама Европе, иза Марка Матерација из Интера (десет).[2][3]

Дана 19. марта 2008. године, у полуфиналу Купа краља против Гетафеа, Гарај је задобио тешку повреду ноге, због чега је пропустио остатак сезоне.[4]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Гарај на утакмици против Реал Сосиједада 2011. године
Езекијел Гарај

Дана 18. маја 2008., Расинг је продао Гарајa Реал Мадриду[5] али је играч остао у Расингу на позајмици годину дана[6]. Враћен у јулу 2009. године, свој деби за Реал је имао 29. августа, у уводној утакмици сезоне против Депортиво Ла Коруње, у победи од 3:2[7]. 12. децембра, након што је заменио тешко повређеног Пепеа, постигао је свој први погодак за клуб после слободног ударца који је извео Шаби Алонсо доневши победу свом тиму од 3:2 против Валенсије, шест минута пре краја утакмице.[8]

Гарај је био тек четврти избор штопера у сезони 2010–11 под новим тренером Жозеом Морињом,[9] с обзиром да је играо на само пет лигашких мечева, додавши два у Шпанском купу (укључујући једну минуту у финалу против Барселоне).[10]

Бенфика[уреди | уреди извор]

Езекијел Гарај
Езекијел Гарај у Бенфици

Дана 5. јула 2011. године Гарај је прешао у Бенфику [11] за хонорар од 5,5 милиона евра,[12] потписивањем четворогодишњег уговора - као замена за Фабиа Коентраоа који је отишао у Реал,[13]

Током своје каријере у Лисабону, Гарај је делио свлачионицу са мноштвом сународника, а често је био партнер Луизау у централној одбрани.[14][15][16]

Зенит[уреди | уреди извор]

Дана 25. јуна 2014., руски клуб ФК Зенит Санкт Петербург је потписао уговор са Гарајом у износу од 6 милиона евра, а Бенфика је добила 2,4 милиона евра за 40% свог дела играча.[17][18]

Појавио се у 42 утакмице у свим такмичењима у својој првој сезони, помажући тиму у походу ка петој титулу руске Премијер лиге.

Валенсија[уреди | уреди извор]

Дана 31. августа 2016. Гарај се придружио шпанском клубу Валенсија за хонорар пријављен у износу од око 20 милиона евра.[19][20] У својој дебитантској сезони постигао је четири гола, али његова екипа је сезону завршила тек на 12. месту.[21]

Гарај је био у стартној постави у финалу Копа Дел Реј 2019. године и тријумфу његове екипе над Барселоном од 2:1.[22] У фебруару 2020. године, након што је претрпео повреду укрштених лигамената десног колена која га је одстранила из тима шест месеци,[23] затражио је отказ како би тим могао да потпише неког другог играча на његовој позицији.[24]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

2005. године Гарај је помогао Аргентинцима млађим од 20 година да освоје ФИФА У20 Светски куп у Холандији. Та екипа је такође укључивала Агуера, Гагоа, Месија и Устарија

Гарај је дебитовао за сениорску репрезентацију у пријатељском мечу против Норвешке губитком од 1:2, 22. августа 2007.[25][26] Претходно га је у мају позвао тренер Алфио Басиле за серију пријатељских утакмица пре Копа Америкe 2007. године, али повреда га је спречила да се појави на тим мечевима и у званичном такмичењу.

Гараја је за Копа Америка 2011. године изабрао нови менаџер репрезентације Серђио Батиста. Такође га је изабрао следећи тренер, Алехандро Сабеља, за свој тим на светском првенству 2014. године, када је дебитовао на овом првенству 15. јуна играјући пуних 90 минута у победи над репрезентацијом Босне и Херцеговине у групној фази од 2:1.[27] Био је први избор у свим преосталим мечевима а 9. јула је био један од фудбалера који је изводио једанаестерце у победи против Холандије (0-0 после 120 минута) да би први пут после 24 године послао своју државу у финале.[28]

Гарај је био део тима за Копа Америка за 2015. годину [29], почевши од отварања турнира против Парагваја у Ла Серени (2:2).[30]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Дана 15. марта 2020. године, Гарај је постао први играч Ла Лиге који је био позитиван на Ковид 19.[31]

Дана 21. септембра 2021. године, Гарај је започео развој некретнина у Валенсији.[32]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Извор:[33][34]
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Континентални Остало Укупно
Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Њуелс олд бојс 2004/05. Прва лига Аргентине 1 0 — 1 0
2005/06. 12 1 — 12 1
Укупно 13 1 — 13 1
Расинг Сантандер 2005/06. Ла Лига 7 0 0 0 — 7 0
2006/07. 31 9 1 0 — 32 9
2007/08. 22 3 7 2 — 29 5
→Расинг Сантандер 2008/09. 24 2 2 0 — 4[а] 0 — 30 2
Укупно 84 14 10 2 — 4 0 — 98 16
Реал Мадрид 2009/10. Ла Лига 20 1 0 0 — 3[б] 0 — 23 1
2010/11. 5 0 2 0 — 1[б] 0 — 8 0
Укупно 25 1 2 0 — 4 0 — 31 1
Бенфика 2011/12. Прва лига Португалије 24 2 2 0 3 0 11[б] 0 — 40 2
2012/13. 27 1 4 0 1 0 14[в] 1 — 46 2
2013/14. 27 6 5 0 3 0 14[в] 2 — 49 8
Укупно 78 9 11 0 7 0 39 3 — 135 12
Зенит Санкт Петербург 2014/15. Премијер лига Русије 26 1 1 0 — 15[г] 0 — 42 1
2015/16. 20 2 2 0 — 6[б] 0 0 0 28 2
2016/17. 4 0 0 0 — 1[д] 0 5 0
Укупно 50 3 3 0 — 21 0 1 0 75 3
Валенсија 2016/17. Ла Лига 27 4 1 0 — 28 4
2017/18. 24 0 4 0 — 28 0
2018/19. 24 2 3 0 — 8[ђ] 0 — 35 2
2019/20. 17 0 0 0 — 5[б] 0 1[е] 0 23 0
Укупно 92 6 8 0 — 13 0 1 0 114 6
Укупно у каријери 342 34 34 2 7 0 81 3 2 0 466 39
  1. ^ Наступи у Лиги Европе
  2. ^ а б в г д Наступи у Лиги Шампиона
  3. ^ а б 6 наступа у Лиги Шампиона, 8 наступа у Лиги Европе
  4. ^ 10 наступа у Лиги Шампиона, 5 наступа у Лиги Европе
  5. ^ Наступ у Суперкупу Русије у фудбалу
  6. ^ 3 наступа у Лиги Шампиона, 5 наступа у Лиги Европе
  7. ^ Наступи у Суперкупу Шпаније

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Извор:[35]

Репрезентација Година Наступи Голови
Аргентина 2007 1 0
2011 2 0
2012 8 0
2013 7 0
2014 7 0
2015 7 0
Total 32 0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Onwards and upwards for Garay”. FIFA. 12. 6. 2008. Архивирано из оригинала 05. 10. 2008. г. Приступљено 2. 9. 2009. 
  2. ^ Fernández, Elena (21. 6. 2007). „La Juve ya ha superado la pérdida de Milito” [Juve have already come to terms with loss of Milito] (на језику: Spanish). Merca Fútbol. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 16. 12. 2015. 
  3. ^ Jurado, José Carlos (1. 10. 2007). „Defensas centrales, delanteros por un día” [Central defenders, forwards for a day]. Marca (на језику: Spanish). Приступљено 16. 12. 2015. 
  4. ^ „El Getafe elimina al Racing en un partido muy polémico y repetirá final en la Copa” [Getafe oust Racing in highly controversial match and will repeat Cup final]. Las Provincias (на језику: Spanish). 20. 3. 2008. Приступљено 23. 1. 2018. 
  5. ^ „Garay: Gunning for the future”. Real Madrid CF. 20. 5. 2008. Архивирано из оригинала 29. 5. 2008. г. Приступљено 20. 7. 2009. 
  6. ^ „Racing y Real Madrid cierran el acuerdo para el traspaso de Ezequiel Garay” [Racing and Real Madrid close deal for transfer of Ezequiel Garay]. El Economista (на језику: Spanish). 20. 5. 2008. Приступљено 23. 1. 2018. 
  7. ^ Rioja, Raúl (29. 8. 2009). „Lass salva a un Real Madrid que todavía no convence (3–2)” [Lass saves a Real Madrid who still fail to convince (3–2)]. 20 minutos (на језику: Spanish). Приступљено 23. 1. 2018. 
  8. ^ „Garay header secures Real win”. ESPN Soccernet. 12. 12. 2009. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 27. 7. 2011. 
  9. ^ „Garay y Mou, ¿caminos cruzados?” [Garay and Mou, crossed paths?] (на језику: Spanish). Defensa Central. 4. 7. 2010. Приступљено 16. 2. 2016. 
  10. ^ Ronaldo heads Real to victory Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2012); ESPN Soccernet, 20 April 2011
  11. ^ „Garay to move to Benfica”. ESPN Soccernet. 8. 7. 2011. Приступљено 8. 7. 2011. [мртва веза]
  12. ^ „Comunicado” [Announcement] (PDF) (на језику: Portuguese). Portuguese Securities Market Commission. 21. 9. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 11. 2011. г. Приступљено 9. 10. 2011. 
  13. ^ Real Madrid sign fullback Coentrao from Benfica Архивирано 2012-07-10 на сајту Archive.today; Reuters, 5 July 2011
  14. ^ „Luisão e Garay formam a 'muralha' ideal” [Luisão and Garay form ideal 'wall']. Diário de Notícias (на језику: Portuguese). 15. 2. 2012. Приступљено 26. 7. 2013. 
  15. ^ Pimentel, Tiago (14. 3. 2013). „Benfica nunca perdeu esta época sem Luisão e Garay” [Benfica have never lost this season without Luisão and Garay]. Público (на језику: Portuguese). Приступљено 26. 7. 2013. 
  16. ^ „Benfica sem centrais titulares: "déjà vu" de Londres” [Benfica without starting centre-backs: London "déjà vu"] (на језику: Portuguese). Mais Futebol. 14. 3. 2013. Архивирано из оригинала 17. 3. 2013. г. Приступљено 26. 7. 2013. 
  17. ^ „Comunicado” [Announcement] (PDF) (на језику: Portuguese). Portuguese Securities Market Commission. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 05. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2016. 
  18. ^ „Relatório & contas 2013/2014” [2013/2014 report & finance] (PDF) (на језику: Portuguese). S.L. Benfica. 30. 6. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2016. 
  19. ^ „VCF official statement | Ezequiel Garay”. Valencia CF. 31. 8. 2016. Приступљено 31. 8. 2016. 
  20. ^ „Real Madrid turn to CAS over Garay sale to Zenit”. Diario AS. 6. 9. 2016. Архивирано из оригинала 06. 09. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  21. ^ Hernández, José (10. 5. 2017). „La batalla por el 'Pichichi' del Valencia 2016–17” [The 'Pichichi' battle of 2016–17 Valencia] (на језику: Spanish). Deporte Valenciano. Приступљено 15. 3. 2020. 
  22. ^ Chowdhury, Saj (25. 5. 2019). „Barcelona 1–2 Valencia”. BBC Sport. Приступљено 28. 5. 2019. 
  23. ^ García, Andrés (2. 2. 2020). „Ezequiel Garay KO, se pierde toda la temporada del Valencia CF” [Ezequiel Garay KO, misses entire Valencia CF season]. Levante-EMV (на језику: Spanish). Приступљено 15. 3. 2020. 
  24. ^ Calero, Toni (27. 2. 2020). „Garay: «Sí, firmé la baja para que fichen a un central»” [Garay: «Yes, I was released so that they sign a stopper»]. Las Provincias (на језику: Spanish). Приступљено 15. 3. 2020. 
  25. ^ „Confirmaciones y reapariciones” [Confirmations and reappearances] (на језику: Spanish). ESPN. 8. 8. 2007. Приступљено 15. 3. 2020. 
  26. ^ „Dos goles de Carew le dan victoria a Noruega sobre Argentina” [Two Carew goals give Norway win over Argentina]. El Mercurio (на језику: Spanish). 22. 8. 2007. Приступљено 15. 3. 2020. 
  27. ^ „Bosnia beaten by Messi marvel”. FIFA. 16. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 06. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  28. ^ „Romero the shoot-out hero as Argentina reach final”. FIFA. 9. 7. 2014. Архивирано из оригинала 09. 07. 2014. г. Приступљено 10. 7. 2014. 
  29. ^ „Gerardo Martino confirmó la lista de 23 convocados y mantuvo a Casco para la Copa América” [Gerardo Martino confirmed list of 23 selected and kept Casco for the Copa América]. La Nación (на језику: Spanish). 27. 5. 2015. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  30. ^ „Argentina 2–2 Paraguay”. BBC Sport. 13. 6. 2015. Приступљено 17. 6. 2015. 
  31. ^ Rathborn, Jack (15. 3. 2020). „Coronavirus: First La Liga player tests positive for virus as Spain prepares to go into lockdown”. The Independent. Приступљено 15. 3. 2020. 
  32. ^ Picó, Diego (21. 9. 2021). „Garay se hace promotor de viviendas de lujo en Valencia”. marca.com (на језику: шпански). Приступљено 21. 9. 2021. 
  33. ^ „E. Garay”. Soccerway. Приступљено 3. 4. 2014. 
  34. ^ Езекијел Гарај на сајту BDFutbol (језик: енглески)
  35. ^ Езекијел Гарај на сајту National Football Teams (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Езекијел Гарај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Езекијел_Гарај&oldid=26419532”