УЕФА Лига шампиона

Из Википедије, слободне енциклопедије

УЕФА Лига шампиона

UEFA Champions League logo.svg
Основано 1955 (од 1992 у садашњем формат)
Регија Европа (УЕФА)
Број тимова 32 (такмичење по групама)
76 или 77 (укупно)
Последњи победник Шпанија ФК Реал Мадрид (10 титула)
Најтрофејнији клуб Шпанија ФК Реал Мадрид (10 титула)
Телевизијске куће Списак телевизијских кућа
Мото Химна лиге шампионе
Soccerball current event.svg Лига шампиона 2014/15.

УЕФА Лига шампиона (позната још као: Европски куп, УЛШ) је покренута 1955. године као Куп првака Европе и окупљала је клубове-прваке европских држава. Број клубова и систем такмичења се мењао, а Лига шампиона је данас најјаче и најбогатије фудбалско такмичење на свету. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (КЕШ), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења под вођством УЕФА-е игра се још и Куп УЕФА који је од 2009. године преименован у Лигу Европе и од тада је мало измењен формат овог такмичења, док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Реал Мадрид који је у финалу 24. маја 2014. на стадиону светлости у Лисабону победио градског ривала Атлетико Мадрид са 4:1 након продужетака и тако освојио јубиларну 10. титулу шампиона Европе.

Историја[уреди]

Изворно назван Европски куп шампиона или скраћено Европски куп настала је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новина да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.

"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.

Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, а и да би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице и да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.

Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се ФК Спортинг Лисабон и ФК Партизан Београд.

Број учесника био је ограничен само на победничке клубове домаћих лига и прошлогодишњег освајача купа. Овакав квалификациони систем био је све до 1997. Од сезоне 1997/98., правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора), и како би требало да буде „занимљивији“. Клубови које нису били прваци у држави могле су се квалификовати, базиране наравно на релативној снази њихове лиге – са УЕФА-ини коефицијенти, другопласирани тим из шпанске ла лиге је имао већи вредност и аутоматски се квалификује у лигу шампиона, него на пример, први тим из пољске лиге. Као резултат тога, систем је промењен тако да „слабији“ државни прваци морају у квалификације за Лигу шампиона, док другопласирани из „јачих“ лига иду директно. Тај систем се користи и данас.

Квалификације[уреди]

Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига. Од јануара 2007. две најниже рангиране лиге играју предквалификације и победник се укључује у квалификације. Те две државе су тренутно Андора и Сан Марино.

Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:

  • савези које заузимају 1., 2. и 3. место имају 4 представника
  • савези које заузимају 4., 5. и 6. место имају 3 представника
  • савези рангиране од 7. до 15. места имају 2 представника
  • савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника

Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају два клуба у фази по групама (то су прваци и другопласирани) и два клуба у трећем претколу (за треће и четвртопласиране клубове) где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника и то у 1. претколу. Девет најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.

Мапа државне чланице УЕФА-е, клубови који су достигли до групне фазе у Лиги шампиона. ██ земље који су достигли барем до групне фазе.

За период од 2009. до 2012. године УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем ће 22 екипе имати директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16 (6 нових квалификаната ће бити трећепласирани клубови из три прворангиране лиге + прваци лига рангираних од 10. до 12. места), док ће се преосталих 10 места тражити кроз два различита квалификациона правца. Један ће бити резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други ће бити резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играће се независно један од другог и сваки ће као коначне победнике издвојити по 5 клубова који ће бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.

Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.

Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене стадионске, инфраструктурне и финансијске услове.

Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу чеири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.

Манчестер јунајтед је клуб који је највише пута учествовао у такмичењу по групама, 18 пута.

Систем такмичења[уреди]

Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.

Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.

Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.

Химна[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Химна УЕФА Лиге шампионе

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минуте, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

Финансије[уреди]

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права. У сезони 2004/05 количине новца подељене клубовима варирале су од 3,8 милиона евра (ФК Спарта Праг) до 30,6 милиона евра колико је добио првак ФК Ливерпул.[1]. УЕФА процењује да је клубовима у сезони 2005/06 подељено око 430 милиона евра [2] Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

Као на светском првенству у фудбалу спонзирају велике компаније света овај турнир. Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, се одлучило да максимум 8 компаније тај турнир могу да спонзирају. Спонзорске табле могу се видети около од терена.

Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:

Финала Лиге шампиона[уреди]

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра одабран је две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 24. маја 2014. године на стадиону светлости у Лисабону између градских ривала Реал Мадрида и Атлетико Мадрида. У тој утакмици победио је Реал Мадрид са 4:1 након продужетака.

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно десет титула. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул и Бајерн Минхен (5), Ајакс и Барселона (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Пет клубова је у историји остварило овај успех:

Преглед финала[уреди]

Сезона Победник Резултат Финалиста Стадион
1955/56. Реал Мадрид Шпанија 4:3 Француска Ремс Парк принчева,
Париз Француска
1956/57. Реал Мадрид Шпанија 2:0 Италија Фјорентина Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1957/58. Реал Мадрид Шпанија 3:2 прод. Италија Милан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1958/59. Реал Мадрид Шпанија 2:0 Француска Ремс Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1959/60. Реал Мадрид Шпанија 7:3 Западна Немачка Ајнтрахт Франкфурт Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1960/61. Бенфика Португалија 3:2 Шпанија Барселона Ванкдорф стадион,
Берн Швајцарска
1961/62. Бенфика Португалија 5:3 Шпанија Реал Мадрид Олимпијски стадион,
Амстердам Холандија
1962/63. Милан Италија 2:1 Португалија Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1963/64. Интер Италија 3:1 Шпанија Реал Мадрид Пратер стадион,
Беч Аустрија
1964/65. Интер Италија 1:0 Португалија Бенфика Сан Сиро,
Милано Италија
1965/66. Реал Мадрид Шпанија 2:1 Југославија Партизан Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1966/67. Селтик Шкотска 2:1 Италија Интер Национални стадион,
Оеирас Португалија
1967/68. Манчестер јунајтед Енглеска 4:1 прод. Португалија Бенфика Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1968/69. Милан Италија 4:1 Холандија Ајакс Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1969/70. Фејнорд Холандија 2:1 прод. Шкотска Селтик Сан Сиро,
Милано Италија
1970/71. Ајакс Холандија 2:0 Flag of Greece (1970-1975).svg Панатинаикос Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1971/72. Ајакс Холандија 2:0 Италија Интер Де Куип,
Ротердам Холандија
1972/73. Ајакс Холандија 1:0 Италија Јувентус Стадион Црвена звезда,
Београд Социјалистичка Федеративна Република Југославија
1973/74. Бајерн Минхен Западна Немачка 1:1 прод.,
4:0
(реприза)
Шпанија Атлетико Мадрид Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1974/75. Бајерн Минхен Западна Немачка 2:0 Енглеска Лидс јунајтед Парк принчева,
Париз Француска
1975/76. Бајерн Минхен Западна Немачка 1:0 Француска Сент Етјен Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
1976/77. Ливерпул Енглеска 3:1 Западна Немачка Борусија Менхенгладбах Олимпијски стадион,
Рим Италија
1977/78. Ливерпул Енглеска 1:0 Белгија Клуб Бриж Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1978/79. Нотингем форест Енглеска 1:0 Шведска Малме Олимпијски стадион,
Минхен Западна Немачка
1979/80. Нотингем форест Енглеска 1:0 Западна Немачка Хамбургер Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
1980/81. Ливерпул Енглеска 1:0 Шпанија Реал Мадрид Парк принчева,
Париз Француска
1981/82. Астон Вила Енглеска 1:0 Западна Немачка Бајерн Минхен Де Куип,
Ротердам Холандија
1982/83. Хамбургер Западна Немачка 1:0 Италија Јувентус Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1983/84. Ливерпул Енглеска 1:1 прод.,
4:2 пен.
Италија Рома Олимпијски стадион,
Рим Италија
1984/85. Јувентус Италија 1:0 Енглеска Ливерпул Хејсел стадион,
Брисел Белгија
1985/86. Стеауа Букурешт Flag of Romania (1965-1989).svg 0:0 прод.,
2:0 пен.
Шпанија Барселона Санчез Писхуан,
Севиља Шпанија
1986/87. Порто Португалија 2:1 Западна Немачка Бајерн Минхен Пратер стадион,
Беч Аустрија
1987/88. ПСВ Ајндховен Холандија 0:0 прод.,
6:5 пен.
Португалија Бенфика Стадион Некар,
Штутгарт Западна Немачка
1988/89. Милан Италија 4:0 Flag of Romania (1965-1989).svg Стеауа Букурешт Камп Ноу,
Барселона Шпанија
1989/90. Милан Италија 1:0 Португалија Бенфика Пратер стадион,
Беч Аустрија
1990/91. Црвена звезда Југославија 0:0 прод.,
5:3 пен.
Француска Олимпик Марсељ Стадион Свети Никола,
Бари Италија
1991/92. Барселона Шпанија 1:0 прод. Италија Сампдорија Вембли стадион,
Лондон Енглеска
1992/93. Олимпик Марсељ Француска 1:0 Италија Милан Олимпијски стадион,
Минхен Немачка
1993/94. Милан Италија 4:0 Шпанија Барселона Олимпијски стадион Спиридон Луис,
Атина Грчка
1994/95. Ајакс Холандија 1:0 Италија Милан Ернст Хапел стадион,
Беч Аустрија
1995/96. Јувентус Италија 1:1 прод.,
4:2 пен.
Холандија Ајакс Олимпијски стадион,
Рим Италија
1996/97. Борусија Дортмунд Немачка 3:1 Италија Јувентус Олимпијски стадион,
Минхен Немачка
1997/98. Реал Мадрид Шпанија 1:0 Италија Јувентус Амстердам арена,
Амстердам Холандија
1998/99. Манчестер јунајтед Енглеска 2:1 Немачка Бајерн Минхен Камп Ноу,
Барселона Шпанија
1999/00. Реал Мадрид Шпанија 3:0 Шпанија Валенсија Стад де Франс,
Париз Француска
2000/01. Бајерн Минхен Немачка 1:1 прод.,
5:4 пен.
Шпанија Валенсија Сан Сиро,
Милано Италија
2001/02. Реал Мадрид Шпанија 2:1 Немачка Бајер Леверкузен Хемпден парк,
Глазгов Шкотска
2002/03. Милан Италија 0:0 прод.,
3:2 пен.
Италија Јувентус Олд Трафорд,
Манчестер Енглеска
2003/04. Порто Португалија 3:0 Француска Монако Арена АуфШалке,
Гелзенкирхен Немачка
2004/05. Ливерпул Енглеска 3:3 прод.,
3:2 пен.
Италија Милан Олимпијски стадион Ататурк,
Истанбул Турска
2005/06. Барселона Шпанија 2:1 Енглеска Арсенал Стад де Франс,
Париз Француска
2006/07. Милан Италија 2:1 Енглеска Ливерпул Олимпијски стадион Спиридон Луис ,
Атина Грчка
2007/08. Манчестер јунајтед Енглеска 1:1 прод.,
6:5 пен.
Енглеска Челси Стадион Лужњики,
Москва Русија
2008/09. Барселона Шпанија 2:0 Енглеска Манчестер јунајтед Олимпијски стадион,
Рим Италија
2009/10. Интер Италија 2:0 Немачка Бајерн Минхен Стадион Сантијаго Бернабеу,
Мадрид Шпанија
2010/11. Барселона Шпанија 3:1 Енглеска Манчестер јунајтед Стадион Вембли,
Лондон Енглеска
2011/12. Челси Енглеска 1:1 прод.,
4:3 пен.
Немачка Бајерн Минхен Алијанц арена,
Минхен Немачка
2012/13. Бајерн Минхен Немачка 2:1 Немачка Борусија Дортмунд Стадион Вембли,
Лондон Енглеска
2013/14. Реал Мадрид Шпанија 4:1 прод. Шпанија Атлетико Мадрид Стадион светлости,
Лисабон Португалија

прод. = Продужеци, пен. = Једанаестерац


Рекорди и статистике[уреди]

По клубовима[уреди]

Клуб Освајач Финалиста Године победник Године финалиста
Шпанија Реал Мадрид 10 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014 1962, 1964, 1981
Италија Милан 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
Немачка Бајерн Минхен 5 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
Енглеска Ливерпул 5 2 1977, 1978, 1981, 1984, 2005 1985, 2007
Шпанија Барселона 4 3 1992, 2006, 2009, 2011 1961, 1986, 1994
Холандија Ајакс 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
Италија Интер Милано 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
Енглеска Манчестер јунајтед 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
Португалија Бенфика 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
Италија Јувентус 2 5 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003
Енглеска Нотингем форест 2 0 1979, 1980
Португалија Порто 2 0 1987, 2004
Шкотска Селтик 1 1 1967 1970
Немачка Хамбургер 1 1 1983 1980
Румунија Стеауа Букурешт 1 1 1986 1989
Француска Олимпик Марсељ 1 1 1993 1991
Енглеска Челси 1 1 2012 2008
Немачка Борусија Дортмунд 1 1 1997 2013
Холандија Фејенорд 1 0 1970
Енглеска Астон Вила 1 0 1982
Холандија ПСВ Ајндховен 1 0 1988
Србија Црвена звезда 1 0 1991
Француска Ремс 0 2 1956, 1959
Шпанија Валенсија 0 2 2000, 2001
Шпанија Атлетико Мадрид 0 2 1974, 2014
Италија Фјорентина 0 1 1957
Немачка Ајнтрахт Франкфурт 0 1 1960
Србија Партизан 0 1 1966
Грчка Панатинаикос 0 1 1971
Енглеска Лидс јунајтед 0 1 1975
Француска Сент Етјен 0 1 1976
Немачка Борусија Менхенгладбах 0 1 1977
Белгија Клуб Бриж 0 1 1978
Шведска Малме 0 1 1979
Италија Рома 0 1 1984
Италија Сампдорија 0 1 1992
Немачка Бајер Леверкузен 0 1 2002
Француска Монако 0 1 2004
Енглеска Арсенал 0 1 2006

По државама[уреди]

Држава Победа Финалиста Победнички клуб Финалиста
Шпанија Шпанија 14 10 Реал Мадрид (10), Барселона (4) Реал Мадрид (3), Барселона (3), Валенсија (2), Атлетико Мадрид (2)
Италија Италија 12 14 Милан (7), Јувентус (2), Интер (3) Јувентус (5), Милан (4), Интер (2), Фјорентина (1), Рома (1), Сампдорија (1)
Енглеска Енглеска 12 7 Ливерпул (5), Манчестер јунајтед (3), Нотингем форест (2), Астон Вила (1), Челси (1) Ливерпул (2), Манчестер јунајтед (2), Лидс јунајтед (1), Арсенал (1), Челси (1)
Немачка Немачка 7 10 Бајерн Минхен (5), Борусија Дортмунд (1), Хамбургер (1) Бајерн Минхен (5), Бајер Леверкузен (1), Борусија Менхенгладбах (1), Ајнтрахт Франкфурт (1), Хамбургер (1), Борусија Дортмунд (1)
Холандија Холандија 6 2 Ајакс (4), ПСВ Ајндховен (1), Фејнорд (1) Ајакс (2)
Португалија Португал 4 5 Бенфика (2), Порто (2) Бенфика (5)
Француска Француска 1 5 Олимпик Марсељ (1) Ремс (2), Сент Етјен (1), Олимпик Марсељ (1), Монако (1),
Србија Србија (Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаСФРЈ) 1 1 Црвена звезда (1) Партизан (1)
Румунија Румунија 1 1 Стеауа Букурешт (1) Стеауа Букурешт (1)
Шкотска Шкотска 1 1 Селтик (1) Селтик (1)
Шведска Шведска 0 1 Малме (1)
Грчка Грчка 0 1 Панатинаикос (1)
Белгија Белгија 0 1 Клуб Бриж (1)

Најбољи стрелци свих времена[уреди]

Од 2. јуна 2012.

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Голови Утакмице Деби у Европи Клуб(ови)
1 Шпанија Раул Гонзалез 71 144 1995 Реал Мадрид (66), Шалке 04 (5)
2 Холандија Руд ван Нистелрој 60 88 1998 ПСВ Ајндховен (9), Манчестер јунајтед (38), Реал Мадрид (12)
3 Украјина Андриј Шевченко 58 116 1994 Динамо Кијев (29), Милан (33), Челси (4)
4
Аргентина Лионел Меси 66 85 2004 Барселона (66)
Француска Тијери Анри 51 114 1996 Монако (7), Арсенал (35), Барселона (9)
6 Италија Филипо Инзаги 50 85 1997 Јувентус (17), Милан (33)
2 АргентинаШпанија Алфредо Ди Стефано 49 58 1955 Реал Мадрид (49)
8 Португалија Еузебио 47 64 1961 Бенфика (47)
9 Италија Алесандро дел Пјеро 44 92 1995 Јувентус (44)
10
Шпанија Фернандо Моријентес 39 104 1997 Реал Мадрид (19), Монако (9), Ливерпул (3), Валенсија (8)
Португалија Кристијано Роналдо 62 101 2003 Манчестер јунајтед (16), Реал Мадрид (46)
Обала Слоноваче Дидје Дрогба 39 75 2003 Олимпик Марсељ (5), Челси (34)
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Највише наступа свих времена[уреди]

Од 2. јуна 2012.

Укључује и квалификационе утакмице
Место Држава Фудбалер Утакмице Клуб
1 Шпанија Раул Гонзалез 144 Реал Мадрид, Шалке 04
2
Велс Рајан Гигс 139 Манчестер јунајтед
Италија Паоло Малдини 139 Милан
4 Холандија Кларенс Седорф 130 Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан
5 Бразил Роберто Карлос 128 Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче
6 Енглеска Пол Сколс 128 Манчестер јунајтед
7 Шпанија Чави 126 Барселона
8 Шпанија Икер Касиљас 124 Реал Мадрид
9 Украјина Андриј Шевченко 116 Динамо Кијев, Милан, Челси
10 Шпанија Карлес Пујол 115 Барселона
Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]