УЕФА Лига шампиона
|
УЕФА Лига шампиона |
|
|---|---|
 |
|
| Основано | 1955 (од 1992 се игра по садашњем формат) |
| Регија | Европа (УЕФА) |
| Број тимова | 32 (групна фаза) 76 или 77 (укупно) |
| Последњи победник |  ФК Челси (1. титула) |
| Најтрофејнији клуб |  ФК Реал Мадрид (9 титула) |
| Телевизијске куће | Списак телевизијских кућа |
| Мото | Химна лиге шампионе |
 Лига шампиона 2012/13. |
|
УЕФА Лига шампиона (позната још као: Европски куп, УЛШ) је покренута 1955. године као Куп првака Европе и окупљала је клубове-прваке европских држава. Број клубова и систем такмичења се мењао, а Лига шампиона је данас најјаче и најбогатије фудбалско такмичење на свету. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (КЕШ), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.
Поред овог такмичења под вођством УЕФА-е игра се још и Куп УЕФА који је од 2009. године преименован у Лигу Европе и од тада је мало измењен формат овог такмичења, док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.
Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Челзи која је у финалу 19. маја 2012.победила Бајерн Минхен са 4:3. Финале се играло у Минхену на Алијанц арени.Голове за Челси су дали Дрогба (Луиз, Лампард, Кол и поново Дрогба су голове дали у пеналима), а за Бајерн Минхен голове су постигли Милер (Лам, Гомез, и Мојер су голове дали у пеналима).
Садржај |
Историја [уреди]
Изворно назван Европски куп шампиона или скраћено Европски куп настала је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новина да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.
"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.
Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, а и да би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице и да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.
Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се ФК Спортинг Лисабон и ФК Партизан Београд.
Број учесника био је ограничен само на победничке клубове домаћих лига и прошлогодишњег освајача купа. Овакав квалификациони систем био је све до 1997. Од сезоне 1997/98., правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора), и како би требао бити „занимљивији“. Клубови које нису били прваци у држави могле су се квалификовати, базиране наравно на релативној снази њихове лиге – са УЕФА-ини коефицијенти, другопласирани тим из шпанске ла лиге је имао већи вредност и аутоматски се квалификује у лигу шампиона, него на пример, први тим из пољске лиге. Као резултат тога, систем је промењен тако да „слабији“ државни прваци морају у квалификације за Лигу шампиона, док другопласирани из „јачих“ лига иду директно. Тај систем се користи и данас.
Квалификације [уреди]
Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига. Од јануара 2007. две најниже рангиране лиге играју предквалификације и победник се укључује у квалификације. Те две државе су тренутно Андора и Сан Марино.
Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:
- савези које заузимају 1., 2. и 3. место имају 4 представника
- савези које заузимају 4., 5. и 6. место имају 3 представника
- савези рангиране од 7. до 15. места имају 2 представника
- савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника
Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају два клуба у фази по групама (то су прваци и другопласирани) и два клуба у трећем претколу (за треће и четвртопласиране клубове) где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника и то у 1. претколу. Девет најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.
За период од 2009. до 2012. године УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем ће 22 екипе имати директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16 (6 нових квалификаната ће бити трећепласирани клубови из три прворангиране лиге + прваци лига рангираних од 10. до 12. места), док ће се преосталих 10 места тражити кроз два различита квалификациона правца. Један ће бити резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други ће бити резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играће се независно један од другог и сваки ће као коначне победнике издвојити по 5 клубова који ће бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.
Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.
Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене стадионске, инфраструктурне и финансијске услове.
Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу чеири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.
Манчестер јунајтед је клуб који је највише пута учествовао у такмичењу по групама, 18 пута.
Систем такмичења [уреди]
Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.
Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.
Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.
Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.
На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.
Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.
Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.
Химна [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Химна УЕФА Лиге шампионе |
Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минуте, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.
Финансије [уреди]
Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права. У сезони 2004/05 количине новца подељене клубовима варирале су од 3,8 милиона евра (ФК Спарта Праг) до 30,6 милиона евра колико је добио првак ФК Ливерпул.[1]. УЕФА процењује да је клубовима у сезони 2005/06 подељено око 430 милиона евра [2] Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.
Као на светском првенству у фудбалу спонзирају велике компаније света овај турнир. Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, се одлучило да максимум 8 компаније тај турнир могу да спонзирају. Спонзорске табле могу се видети около од терена.
Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:
- Форд
- Гаспром
- Хајнекен
- Мастеркард
- Сони
- Серија Плејстејшна као бренд Сонија.
- Уникредит
Финала Лиге шампиона [уреди]
Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра одабран је две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.
Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 19. маја 2012. године на Алијанц арени у Минхену између домаћег Бајерн Минхена и Челсија из Лондона. У тој утакмици победио је Челси у пеналима са 4:3, после 1:1 у регуларном делу.
Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.
Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно девет титула. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул (5), Бајерн Минхен, Ајакс и Барселона (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.
Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.
Пет клубова је у историји остварило овај успех:
- ФК Реал Мадрид, освајањем првих пет такмичења од 1956. до 1960.
- ФК Ајакс Амстердам, освојивши три титуле заредом од 1971. до 1973,
- ФК Бајерн Минхен, освојивши три титуле заредом од 1974. до 1976.
- ФК Милан, освајањем пете титуле 1994,
- ФК Ливерпул, освајањем пете титуле 2005.
Преглед финала [уреди]
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
прод. = Продужеци, пен. = Једанаестерац
Рекорди и статистике [уреди]
По клубовима [уреди]
По државама [уреди]
Најбољи стрелци свих времена [уреди]
- Укључује и квалификационе утакмице
| Место | Држава | Фудбалер | Голови | Утакмице | Деби у Европи | Клуб(ови) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | |
Раул Гонзалез | 71 | 144 | 1995 | Реал Мадрид (66), Шалке 04 (5) |
| 2 |  |
Руд ван Нистелрој | 60 | 88 | 1998 | ПСВ Ајндховен (9), Манчестер јунајтед (38), Реал Мадрид (12) |
| 3 |  |
Андриј Шевченко | 58 | 116 | 1994 | Динамо Кијев (29), Милан (33), Челси (4) |
|
|
 |
Лионел Меси | 51 | 68 | 2004 | Барселона (51) |
 |
Тијери Анри | 51 | 114 | 1996 | Монако (7), Арсенал (35), Барселона (9) | |
| 6 |  |
Филипо Инзаги | 50 | 85 | 1997 | Јувентус (17), Милан (33) |
| 7 | |
Алфредо Ди Стефано | 49 | 58 | 1955 | Реал Мадрид (49) |
| 8 |  |
Еузебио | 47 | 64 | 1961 | Бенфика (47) |
| 9 | |
Алесандро дел Пјеро | 44 | 92 | 1995 | Јувентус (44) |
|
|
|
Фернандо Моријентес | 39 | 104 | 1997 | Реал Мадрид (19), Монако (9), Ливерпул (3), Валенсија (8) |
|
Кристијано Роналдо | 39 | 84 | 2003 | Манчестер јунајтед (16), Реал Мадрид (23) | |
 |
Дидје Дрогба | 39 | 75 | 2003 | Олимпик Марсељ (5), Челси (34) |
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Највише наступа свих времена [уреди]
- Укључује и квалификационе утакмице
| Место | Држава | Фудбалер | Утакмице | Клуб |
|---|---|---|---|---|
| 1 | |
Раул Гонзалез | 144 | Реал Мадрид, Шалке 04 |
|
|
 |
Рајан Гигс | 139 | Манчестер јунајтед |
|
Паоло Малдини | 139 | Милан | |
| 4 | |
Кларенс Седорф | 130 | Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан |
| 5 |  |
Роберто Карлос | 128 | Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче |
| 6 | |
Пол Сколс | 128 | Манчестер јунајтед |
| 7 | |
Чави | 126 | Барселона |
| 8 | |
Икер Касиљас | 124 | Реал Мадрид |
| 9 | |
Андриј Шевченко | 116 | Динамо Кијев, Милан, Челси |
| 10 | |
Карлес Пујол | 115 | Барселона |
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Референце [уреди]
- ^ http://www.uefa.com/newsfiles/77276.pdf
- ^ UEFA Champions League – UEFA.com, Приступљено 27. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||
|
||||||||
