Емулатор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Емулатор је програм који омогућава да се рачунарски програм извршава на платформи (рачунарској архитектури и/или оперативном систему) другачијој од оне за коју је предвиђен. Основна разлика у односу на симулацију (која опонаша понашање програма) је што емулатор покушава да до одређене мере оствари понашање уређаја који се емулира.

Најпопуларнија примена емулатора је у омогућавању играња аркадних, конзолних и ређе рачунарских видео-игара на савременим оперативним системима (нпр. ГНУ/Линукс-у, Виндоус-у, Мек ОС Икс...).

Програмирање[уреди]

Стварање емулатора је веома захтевно јер је најчешће засновано на реверзном инжењерингу платформе која се емулира. Често због ограничености софтверских лиценци аутори морају да се баве емулацијом високог нивоа да би остварили функционалност BIOS-a.

По Черч-Тјуринговој тези могуће је емулирати било који систем на било ком систему. У пракси због често компликованог процеса програмирања као и због немогућности остваривања адекватне брзине најчешће наилазимо на емулаторе старих система.

У данашње време млади програмери широм света се такмиче у покушајевима емулације најновијих система али због веома различите архитектуре програмерима је задатак јако отежан...

Списак емулатора[уреди]

Спољашње везе[уреди]