Еозинофилни целулитис
| Еозинофилни целулитис | |
|---|---|
| Синоними | Wells' syndrome, recurrent granulomatous dermatitis with eosinophilia |
 | |
| Еозинофилни целулитис, промене не кожи | |
| Специјалности | дерматологија |
| Симптоми | Болне, црвене, подигнуте, топле мрље на кожи, грозница, болови у зглобу |
| Време појаве | Изненадна и понављајућа |
| Трајање | Few weeks |
| Узроци | Непознати |
| Слична обољења | Васкулитис, целулитис, анафилакса |
| Лекови | кортикостероиди, антихистаминици |
| Прогноза | Често се болест спонтано повлачи |
| Фреквенција | ~200 документованих случајева |
Еозинофилни целулитис (ЕЦ) или Велсов синдром (који не треба мешати са Вејловом болешћу), је болест коже која се манифестује болним, црвеним, издигнутим и топлим деловима коже.[1] Први га је описао Џорџ Крајтон Велс 1971. године.[2][3]
Еозинофилни целулитис је непознатог узрока.[тражи се извор] Сумња се да је у питању аутоимуни поремећај.[1] Може бити изазван уједима инсеката као што су пауци, буве или крпељи, или изазван лековима или операцијама.[1]
Осип се појављује изненада, траје неколико недеља и често се понавља.[1] Формирање ожиљака се обично не дешава.[2]
Дијагноза се поставља након што се искључе други потенцијални случајеви.[2] Биопсија коже захваћених подручја може показати повећан број еозинофила.[1] Друга стања која могу изгледати слично укључују целулитис, контактни дерматитис и тешке алергијске реакције као што је анафилакса.[1]
Лечење је често кортикостероидима.[1] Од стероида препоручују се креме у односу на употребу стероида на уста.[3] Антихистаминици се могу користити за ублажавање свраба.[2]
Обично се болестспонтано повлачи након неколико недеља без лечења.[2][1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Болест подједнако погађа оба пола са истом учесталошћу.[1]
Етиологија[уреди | уреди извор]
Еозинофилни целулитис је непознатог узрока.[1] Сумња се да је у питању аутоимуни поремећај.[1] Може бити изазван уједима инсеката као што су комарци,[тражи се извор] пауци, буве или крпељи, или лекови или операција.[1]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза захтева искључивање других потенцијалних узрока.[2] (нпр васкулитиса на биопсији коже).[2]
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечење је често стероидима,[1] који се могу наносити као крема или узимати преко уста.[4] Пошто стање има тенденцију да се побољша само од себе, узимање стероида на уста генерално треба покушати само ако осип покрива велику површину и ако се не побољша другим мерама.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Familial Eosinophilic Cellulitis - Symptoms, Causes, Treatment | NORD”. rarediseases.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-17.
- ^ а б в г д ђ е Weins, Andreas Benedikt; Biedermann, Tilo; Weiss, Tina; Weiss, Johannes Martin (2016). „Wells syndrome”. JDDG: Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft. 14 (10): 989—993. ISSN 1610-0379. doi:10.1111/ddg.13132.
- ^ а б Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ а б Räßler, F.; Lukács, J.; Elsner, P. (2016-06-29). „Treatment of eosinophilic cellulitis (Wells syndrome) – a systematic review”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 30 (9): 1465—1479. ISSN 0926-9959. doi:10.1111/jdv.13706.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
