Ејми Понд

С Википедије, слободне енциклопедије
Ејми Понд
Карен Гилан као Ејми Понд
Основне информације
СупружникРори Вилијамс
Деца
Подаци о креацији
Прво прик.„Једанаести час” (5х1, 3. април 2010)
Последње прик.„Време Доктора” (25. децембар 2013)
ИзмислиоСтивен Мофат
Тумач

Амелија „Ејми” Понд (енгл. Amelia "Amy" Pond) измишљени је лик у британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху. Ејми је сапутница протагонисте серије Доктора у његовој једанаестој инкарнацији коју је играо Мет Смит. Појављује се у програму од петог (2010) до средине седмог серијала (2012). Гиланова се вратила на кратко у Смитовој последњој епизоди „Време Доктора”.

Доктор је упознао Ејми када је имала око седам година (коју је глумила Кејтлин Блеквуд) и била узнемирена због пукотине у свом зиду. Он је обећао да ће се вратити усамљеној девојчици за пет минута и повести је са собом у ТАРДИС-у, али се случајно вратио дванаест година касније до кад је одрасла Ејми постала скептична према свом „измишљеном пријатељу”. Међутим, она је на крају одлучила да путује са њим, а двојцу се касније придружио њен вереник Рори Вилијамс (Артур Дарвил). Ејми и Рори су се венчавали на крају петог серијала. У шестом серијалу, Ејми је родила њихову ћерку Мелоди Понд за коју се открило да је лик (из четвртог серијала) Ривер Сонг (Алекс Кингстон).

Појављивања[уреди | уреди извор]

Телевизија[уреди | уреди извор]

Амелија Понд се први пут појавила у првој епизоди петог серијала (2010), „Једанаести час”, као седмогодишња девојчица која живи само са својом тетком када се Доктор (Мет Смит) једне ноћи срушио у њено двориште. Она га је замолила да истражи необичну пукотину у њеном зиду, али њега је том приликом прекинуло упозорење из ТАРДИС-а. Обећава Амелији да ће се вратити за пет минута, али нехотице касни дванаест година. У међувремену, Амелијина породица и пријатељи верују да је Доктор само њен измишљени пријатељ. Њено наваљивање да је он стваран доводи до тога да је лече психијатри. Када се Доктор вратио, Ејми има деветнаест година и ради као кисограм. Она му помаже да спаси Земљу од галактичке полиције Атраксија, а када се он вратио две године касније, она почиње да путује са њим као његова сапутница.[1] На крају епизоде „Месо и камен”, Ејми открива да су напустили Земљу уочи њеног брака са Роријем Вилијамсом (Артур Дарвил) и покушава да заведе Доктора.[2] Доктор проналази Рорија и води њега и Ејми у Венецију из 16. века на планирани романтични састанак након чега Рори наставља да путује са њима.[3] У епизоди „Ејмин избор”, Ејми је под притиском да разреши своја сукобљена осећања према Доктору и Рорију и схвата дубину своје љубави према потоњем.[4] На крају ешизоде „Хладна крв”, Рорија убија Силуријанац, а затим га пукотине у универзуму бришу из историје. Пошто је он део Ејмине временске линије, она губи сва сећања на њега.[5] Доктор води Ејми у Француску из 19. века да умањи сопствену кривицу због Роријевог губитка и она успоставља блиско пријатељство са славним сликаром Винсентом ван Гогом (Тони Каран).[6]

У завршници петог серијала, „Отварање Пандорике”/„Велики прасак”, Рори се поново појављује 102. године нове ере као римски центурион. Он покреће Ејмина сећања, али како се она сећа, открива се да је центурион Рори заправо Отонац — двојник од живе пластике — створен из Ејминих сећања да би помогао да се ухвати Доктор. Роријева свест покушава да се бори против свог програмирања, али он је приморан да пуца и убије је.[7] Ејмино тело се одржава у животу у Пандорици, посебном затвору намењеном да ухвати Доктора. Отонац Рори га штити следећих 2000 година. Доктор схвата да је Ејми повезана са пукотинама у универзуму које су настале услед временског праска на дан њеног венчања. Он јој каже да су њени родитељи избрисани због пукотине у њеном зиду и позива је да их се сети. Пошто је искористио Пандорику да поново покрене универзум, Доктор се враћа кроз своју временску линију и успева да унесе успомене у Ејми из ТАРДИС-а. Ејми се буди на дан свог венчања у временском току у којој су њени родитељи поново део стварности и удаје се за обновљеног Рорија. Њена сећања су побуђена дневником у облику ТАРДИС-а који јој је Ривер Сонг (Алекс Кингстон) оставила. Када се Ејми сетила Доктора, он се враћа у стварност.[8] У серијалу Смрт доктора у Авантурама Саре Џејн помиње се да је Доктор оставио Ејми и Рорија на „планети за медени месец”,[9] а њих двоје настављају свој медени месец на међузвезданом крузеру који Доктор спашава од рушења на насељену планету.[10]

Шести серијал (2011) почиње са Ејми и Роријем који живе нормалним домаћим животом. Добијају анонимни позив у пустињу у Јути где се поново сусрећу са Доктором — који је скоро две стотине година старији откако су се последњи пут срели — и Ривер Сонг, која је такође добила позивницу. Ејми сведочи Докторовој погибији од руке астронаута у свемирском оделу мисије Аполо, али они откривају да је Доктор позвао и млађу варијанту себе са којом путују у Вашингтон 1969. године да истраже чудне догађаје који међу којима су и Тишине, ванземаљска врста која се не може запамтити пошто се сретне. Док је била тамо, Ејми обавештава Доктора да је трудна пре него што је покушала да упуца девојчицу у Аполо свемирском оделу, верујући да ће је то спречити да убије будућег Доктора.[11] У девојчициној соби у сиротишту, Ејми проналази чудне слике себе како држи новорођену бебу. Када Доктор испита Ејми о трудноћи, она тврди да је погрешила, а даља Докторова истрага не даје резултате.[12] Током својих пустоловина, Ејми муче чудна виђења жене која носи повез (Френсис Барбер) која се спорадично појављује само њој.[12][13][14]У епизоди „Скоро људи” откривено је да Ејми представљена (на екрану), која је тврдила да није трудна, заправо Џенџер – двојница анимиране стварности Ејмине свести – док је права Ејми у заробљеништву жене са повезом и на порођају.[15] У епизоди „Добар човек иде у рат”, њену бебу — по имену Мелоди Понд — отима жена са повезом, Мадам Коваријан, која је обучава да једног дана убије Доктора. Ривер Сонг тада стиже и говори Ејми да је она заправо одрасла Мелоди.[16]

Флешбек у епизоди „Хајде да убијемо Хитлера” представља Ејмину и Роријеву пријатељицу из детињства, Мелс (Нина Таусен-Вајт). Као тинејџерка, Мелс је била та која је истакла да је Рори већ неко време био заљубљен у Ејми, што је довело до тога да се њих двоје забављају. У садашњости, Мелс отима ТАРДИС и усмерава га на 1939. годину, где је упуцава Хитлера (Алберт Велинг), након чега се регенерише у Ривер Сонг, откривајући да је Ејми одрасла заједно са својом ћерком коју је Тишина обучила да убије Доктора. Доктор касније наговара Ејми да пусти своју одраслу ћерку да сама себи прави пут у животу.[17] У епизоди „Девојка која је чекала”, Ејми се одваја од Доктора и Рорија у карантинском објекту на једној планети и живи сама 36 година пре него што су се они вратили. Доктор жели да се врати у прошлост како би спасио млађу Ејми, али старија Ејми наваљује да одведу обе. Међутим, Доктор зна да ТАРДИС неће прихватити парадокс и приморан је да остави старију Ејми.[18] У „Божјем комплексу”, Доктор разбија Ејмину веру у њега пошто је открио да су заробљени у затвору због бића које убија хранећи се вером. На крају те епизоде, не желећи даље да ризикује њихове животе, он се растаје са њом и Роријем пошто им је оставио кућу и аутомобил.[19] Ејми се накратко појавила у „Времену затварања”, где је приказано да је постала манекенка, позната по парфемској кампањи са слоганом „За девојку која је уморна од чекања”.[20] Завршница шестог серијала „Венчање Ривер Сонг” приказује алтернативни универзум који је створила Ривер која одбија да убије Доктора у Јути, као што је раније приказано. Ејми води тајну организацију која се бори против Тишина. Она поново уједињује Доктора са Ривер и касније убија Мадам Коваријан јер је отела Мелоди и лишила је подизања бебе. Пошто је историја обновљена, Ривер посећује Ејми и открива да је Доктор лажирао своју смрт. [21] На крају божићног специјала из 2011. године, Доктор се враћа код Ејми и Рорија две године касније (у њихово време) и са њима вечера за Божић.[22]

Епизода седмог серијала „Уточиште Далека” (2012) приказује Ејми, која још увек ради као манекенка, како потписује папире за свој и Роријев развод. У епизоди, Доктор планира помирење између њих двоје током задатка, омогућавајући им да разговарају о својим осећањима једно према другом. Откривено је да је Ејми напустила Рорија јер је остала неплодна од епизоде „Добар човек иде у рат”, будући да је знала да он жели децу.[23] Пар наставља да путује са Доктором у мале авантуре у епизодама „Диносауруси на свемирском броду” и „Граду званом Милост”, али на крају свако од њих одлази да би се вратио свом нормалном животу.[24][25] У „Моћи троје”, Ејми каже да је Доктор био у њеном и Роријевом животу десет година, а она сада ради као новинарка. Пар схвата да мора да бира између свог нормалног живота и живота са Доктором. Они су склони да изаберу прво, али их Роријев отац Брајан (Марк Вилијамс) охрабрује да наставе да путује са Доктором.[26] Њихова следећа пустоловина „Анђели заузимају Менхетн” је њихова последња. У овој причи, Ејми и Рорију прете зли Уплакани анђели чији ће их додир послати у далеку прошлост да умру сами. Пошто су били сведоци ове могућности, они покушавају самоубиство, стварајући парадокс који уништава све осим једног Анђела, али такође чини област трајно ван граница Докторовог ТАРДИС-а. У садашњости, један преживели Анђео шаље Рорија назад у прошлост, а знајући да га Доктор не може вратити, Ејми дозвољава Анђелу да и њу додирне како би она могла да буде са њим. Надгробни споменици на њујоршком гробљу откривају да је Рори умро у 82. години, а Ејми у 87. Ривер организује да Ејми остави Доктору поруку у поговору једног петпарачког романа из 1930-их, где каже да је срећна са Роријем и да се брину да ли Доктор путује сам.[27] „П.С.”, додатак у виду мини-епизоде заснован на изворном сценарију за ову епизоду, показује да су Рори и Ејми усвојили сина 1946. године и назвали га Ентони Брајан Вилијамс.[28] Гиланова је поновила своју улогу у „Времену Доктора” (2013), у којој Мет Смит напушта серију. Током регенерације, Једанаестом Доктору су се привиђале слике младе Амелије Понд на свом ТАРДИС-у, а потом и одрасле Ејми која се приближила и коначно рекла збогом.

У посебној причи поводом 60. годишњице, „Кикот”, Творац Играчака приказује Ејми као марионету поред Кларе Освалд и Бил Потс, ругајући се Доктору подсећајући га на сапутнике који су помрли док су путовали са њим.[29]

Други медији[уреди | уреди извор]

Поред телевизијских серија, Ејми се појавила у неколико романа о Доктору Хуу, аудио драма и стрипова са дозволом ББЦ. Први комплет одговарајућих пустоловних романа нове серије — Аполо 23, Ноћ људи и Заборављена војска — објављен је у априлу 2010. и укључује искључиво Једанаестог Доктора и Ејми. Следећи комплет — који се састоји од Нуклеарног времена, Краљевог змаја и Гламурозне потере — објављен је у јулу 2010. и укључује Доктора, Ејми и Рорија. У дужем делу Мајкла Муркока Долазак Терафила који се дешава у време када је у петом серијалу Рори одсутан, Ејми је запросио један од ликова кога она одбија. У априлу 2011. објављен је још један комплет пустоловина из нове серије како би одговарао путовањима Ејми и Рорија у шестом серијалу која садржи Смрт зиме, Пут кроз шуму и Ловачки Месец. Следећи серијал од три књиге објављен је у јуну. У септембру је објављен још један дужи роман Тихе звезде пролазе у којем се тројац суочава са Леденим ратницима. Поред тога, Ејми се појављује јединствено поред Доктора у четири књиге „Одлучи своју судбину“ из 2010. године, као и поред Рорија у шест књига о пустоловним поглављима „2у1“. Њих троје се такође појављују у новели Подстицаја за брзо читање Чаролија анђела.[30]

Ејми, Рори и Доктор се појављују у низу стрипова издаваштва "ИДВ" Асимилација 2, објављеној од маја до децембра 2012. године, која представља укрштање између Доктора Хуа и Звезданих стаза: Следећа генерација. Они се удружују са посадом БСД Ентерпрајз-Д да би зауставили савез између Боргова и Киберљуди.[31] Ејми и Рори се накратко појављују у мини серији „Затвореници времена“ где се придружују другим претходним пратиоцима и варијантама Доктора у борби против главних негативаца серије. Током битке са неким Отонцима, Једанаести Доктор их упознаје са Кларом Освалд.

Ејми Понд се појавила у неколико Доктор Ху видео игрица . Глас јој даје Гиланова а појављује се у свих пет епизода Доктор Ху: Пустоловне игре које су биле рекламиране као додатне епизоде.[32][33] Виртуелни лик је створен коришћењем ротоскопа Гиланиних покрета.[34] Она је такође представљена, а глас јој је дала Гиланова, у видео игрицама Доктор Ху: Еволуција Земље 2010. и Доктор Ху: Повратак на Земљу направљеним за DS и Nintendo Wii.[35] Ејми се такође појављује у игрици апликације за паметне телефоне Доктор Ху: Лавиринт времена.[36]

Карактеризација[уреди | уреди извор]

Стварање и избор глумице[уреди | уреди извор]

Малу Ејми, коју Доктор упознаје, глумила је Кејтлин Блеквуд, сестра од тетке Карен Гилан

Име за лик смислио је извршни продуцент и главни сценариста Доктора Хуа Стивен Мофат.[37] Мофат је одабрао презиме „Понд“ да би створио везу између Ејми и Ривер Сонг за коју би се открило да је Ејмина ћерка.[38] Мофатов претходник Расел Т Дејвис изјавио је у изјави за часопис Дос: „Дуго смо се уздржавали од пратилаца тако да ћете бити награђени сјајним, великим, снажним ликом у Ејми Понд када буде стигла и мислим да је тај план био добар.[39]

Директор избора глумаца Енди Прајор предложио је Гиланову Мофату након њеног наступа у епизоди четвртог серијала „Ватре Помпеје“ у којој је играла пророчицу, али Мофат је првобитно мислио да је Гиланова "слаба и будала".[40] Касније је, међутим, изјавио да је она „управо била права за улогу“, иако је лик приказала другачије од онога како је Мофат првобитно написао.[41] Гиланова је наводно била последња на аудицији за ту улогу и истакла се јер је била „мало чуднија“ од осталих.[42] Мофат је рекао о избору глумице: „Видели смо неке невероватне глумице за ову улогу, али када је Карен ушла на врата, игра је била готова — била је смешна, паметна, прелепа и секси. Или Шкотска, што је брз начин Поколење малих девојчица ће желети да буду она.[43][44] Извршни продуцент Доктора Хуа и шеф драме ББЦ Велса Пирс Венгер се сложио: „Знали смо да је Карен савршена за улогу чим смо је видели. Унела је енергију и узбуђење у улого што је било фантастично.[45] Гиланова је била свесна серије, али није била њена велика обожаватељка као њена мајка јер се није приказивала док је одрастала. Међутим, гледала је неке са својом мајком пошто се серија вратила 2005. године, а такође је била обожаватељка других научно-фантастичних серија као што су Досије икс, Спољне границе, Звездане стазе: Следећа генерација и Звездане стазе: Војаџер.[46]

Гиланова је била на аудицији за улогу са својим природним шкотским и енглеским нагласком, а пошто је добила улогу одлучено је да ће Ејми бити Шкотланђанка.[47][48] Гилан је прокоментарисала да осећа да шкотски нагласак боље пристаје том лику.[49] Млађа варијанта Ејми, позната као „Амелија“, појављује се у неколико епизода. Амелију је играла Гиланина десетогодишња сестра од тетке Кејтлин Блеквуд. Иако се две глумице нису упознале до снимања серије, Гиланова је препоручила Блеквудову за ту улогу. Блеквудова је, међутим, ипак морала прво да прође ригорозне аудиције.[50][51] Блеквудова и Гиланова су успеле да глуме заједно у „Великом праску“, што је Гиланова у почетку сматрала „чудним“, иако су се две глумице брзо навикле на то.[52]

Лук личности и лика[уреди | уреди извор]

"То је оно што апсолутно највише волим када играм овај лик, а то је да она није само лик. Знамо каква је и то је њено учешће у серији. Гледамо како се цео њен живот завршава. То је оно што волим ја се надам да се она мења у [петом серијалу]...Зато што је увек била такво дете изнутра, као што јој је једно од чудовишта рекла у једном тренутку поново покренута, тако да има две различите варијанте стварности, тако да је још увек мало збркана, али је далеко више сталожена као особа, пошто је имала нормално васпитање у једној стварности. Удата је и има дете."

Карен Гилан[46]

Гиланова је изјавила да је кад је "прочитала прву епизоду била потпуно одушевљена [серијом] и ликом. Ејми је дрска дама, забавна и страствена, а њен однос са Доктором има заиста занимљиву динамику".[53] Гиланова је веровала да је Доктор и даље видео Ејми као исту седмогодишњу девојчицу коју је упознао и описао је њихов однос као брата и сестру, при чему се Ејми понекад понашала као „досадна мала сестра“. Такође није желела да Ејми, као претходни сапутници, стоји унаоколо „у страху од Доктора све време” или да „музи околину” док он није био ту. Ејми би „радила своје, било да се бори против чудовишта у чудним новим световима или само да настави са својим животом у сопственом селу“.[54] Током својог првог серијала, Гиланова је желела да се Ејми понаша „као дете у одраслом телу“ јер није правилно одрасла.[55] Чини се да је опрезнија јер „не воли да показује своја осећања јер жели да буде јака“.[56] Међутим, она почиње свој други серијал као сталоженија особа[55] и показује више осећања, поготово после рођења своје ћерке.[56]

Гиланова је имала значајан допринос у Ејмином костиму, као и у њеној фризури и шминки.[48] У првој епизоди, костимограф Реј Холман је изјавио да Ејмин идентитет није јасан и да је касније носила своју одећу.[57] Гиланова је мислила да Ејми има унутрашње самопоуздање да носи одећу која је показивала „мало коже с времена на време“.[48] Гилан је рекла да је испробала многе ствари, али када је реч о кратким сукњама, она је „само мислила да је то исправно“ и показала да је Ејми „удобна и самоуверена у свом изгледу“.[58] Веровала је да сукње одражавају оно што младе жене обично носе у њеним годинама.[54] Извршни продуцент Пирс Венгер је такође приметио да Ејмин шушкавац из 1970-их, коју носи „прилично често“, одражава да је Гиланова била „рођена пустоловка“ и да је Ејми развила љубав према путовањима и пустоловинама.[57] У шестом серијалу, Ејми носи више фармерки и дужих панталона. Гиланова је изјавила да „постаје мало више дечачка док постаје све више акциона девојка“.[59] Ејми никада не носи штикле јер је Гиланова желела да обућа буде функционална за спас света.[60]

Пошто се Доктор случајно вратио по њу тек дванаест година касније, Ејми је одрасла другачија особа него што би. Постала је "цинична" и "неповерљива" пошто се Доктор није вратио како је обећао и била је приморана да верује да је он само измишљени пријатељ и прибегла је да буде "тврд". Мофат је теоретисао да би Ејми искалила свој бес на Рорију и да би била "зла" у вези са стварима као што су Деда Мраз и Зубић вила.[61] Друга епизода „Звер испод“ требало је да уведе Ејми у улогу Докторове сапутнице и колико му је она потребна.[62] Иако је Ејми убрзо покушала да заведе Доктора, Мофат је веровао да је то у складу са циничним ликом који је изградио. То је такође био одраз како су њих двоје управо побегли од смрти и заједно провели тешко време као и Ејмину склоност да ради ствари „у жару тренутка“.[63] У „Ејмином избору“, који је требало да изазове однос Доктора и Ејми,[64] Рори умире у алтернативном универзуму који је био резултат психичког полена који је ушао у ТАРДИС. Тада Ејми заиста схвата своја осећања према Рорију.[65] Као првенствени део приче серије, Рори званично умире и бива избрисан из историје и Ејминог сећања.[66] Иако се Рори касније враћа, он је Отонац двојник који је убија, што је одражавало Мофатово уверење да се све добре љубавне приче завршавају трагедијом.[67] Крај „Великог праска“, у којем Ејми устаје на својој свадби и изјављује да је Доктор стваран, био је Докторов успех у враћању Ејми духу девојке коју је први пут срео.[52]

Мофат је одувек намеравао да се Ејми и Рори венчају "од почетка".[68] Гиланова је изјавила: „Оно што волим у тој вези је то што смо заиста видели како се развија да бисмо дошли до фазе у којој су били срећни заједно. Зато што смо почели у тренутку када Ејми није желела да буде посвећена њему и он је то у потпуности урадио и то нам је само омогућило да кренемо са тим уместо да само они буду срећни заједно, тако да је било занимљиво и то се развило, а Рори је заиста постао јунак у току тога.[46] Била је задовољна што је публика могла да види како се Ејмин живот „проширује“, почевши од детињства и кроз њен брак и ћерку.[46] Гиланова је изјавила да ће је последице „Добар човек иде у рат“ „у великој мери променити на дуге стазе и мислим да ћемо видети Ејми у заиста другачијем светлу“.[69] Према Мофатовима речима, до седмог серијала, Ејми и Рори су постали „велемајстори“. Толико су навикли да буду Докторови сапутници да уместо да му се чуде да се „опходе према њему као према великом детету о коме морају да се брину“.[70]

У децембру 2011. објављено је да ће седми серијал бити последњи за Ејми и Рорија.[71] Раније у новембру, Гиланова је изјавила да када Ејми оде, не жели да се враћа на кратко јер је веровала да ће то „одузети од великог, осећајног збогом“.[72] Гиланова је договорила свој излазак са Мофатом и њих двоје су одлучили како Ејми треба да оде. Гиланова је изјавила да је желела да буде „на врхунцу када је лик био на врхунцу“ и да је „[желела] да је види како иде са свиме што жели“.[73] Гиланова се накратко појавила на крају божићног специјала из 2013. године „Време Доктора“, а Ејми Понд се коначно опростила од Једанаестог Доктора непосредно пре него што се он регенерисао, окупљајући глумце Гиланову и Мета Смита на кратак тренутак на крају Смитовог последњег редовног појављивања у улози Доктора.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Steven Moffat (writer), Adam Smith (director), Tracie Simpson (producer) (3. 4. 2010). „The Eleventh Hour”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 1. BBC. BBC One. 
  2. ^ Steven Moffat (writer), Adam Smith (director), Tracie Simpson (producer) (1. 5. 2010). „Flesh and Stone”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 5. BBC. BBC One. 
  3. ^ Toby Whithouse (writer), Jonny Campbell (director), Tracie Simpson and Patrick Schweitzer (producers) (8. 5. 2010). „The Vampires of Venice”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 6. BBC. BBC One. 
  4. ^ Simon Nye (writer), Catherine Morshead (director), Tracie Simpson (producer) (15. 5. 2010). „Amy's Choice”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 7. BBC. BBC One. 
  5. ^ Chris Chibnall (writer), Ashley Way (director), Peter Bennett (producer) (29. 5. 2010). „Cold Blood”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 9. BBC. BBC One. 
  6. ^ Richard Curtis (writer), Jonny Campbell (director), Tracie Simpson and Patrick Schweitzer (producers) (5. 6. 2010). „Vincent and the Doctor”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 10. BBC. BBC One. 
  7. ^ Steven Moffat (writer), Toby Haynes (director), Peter Bennett (producer) (19. 6. 2010). „The Pandorica Opens”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 12. BBC. BBC One. 
  8. ^ Steven Moffat (writer), Toby Haynes (director), Peter Bennett (producer) (26. 6. 2010). „The Big Bang”. Doctor Who. Серија 5. Епизода 13. BBC. BBC One. 
  9. ^ Russell T Davies (writer), Ashley Way (director), Brian Minchin and Phil Ford (producers) (25—26. 10. 2010). „Death of the Doctor”. The Sarah Jane Adventures. Серија 4. Епизода 3. BBC. CBBC. 
  10. ^ Steven Moffat (writer), Toby Haynes (director), Sanne Wohlenberg (producer) (25. 12. 2011). „A Christmas Carol”. Doctor Who. Серија 6. Епизода X. BBC. BBC One. 
  11. ^ Steven Moffat (writer), Toby Haynes (director), Marcus Wilson (producer) (23. 4. 2011). „The Impossible Astronaut”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 1. BBC. BBC One. 
  12. ^ а б Steven Moffat (writer), Toby Haynes (director), Marcus Wilson (producer) (30. 4. 2011). „Day of the Moon”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 2. BBC. BBC One. 
  13. ^ Stephen Tompson (writer), Jeremy Webb (director), Marcus Wilson (producer) (7. 5. 2011). „The Curse of the Black Spot”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 3. BBC. BBC One. 
  14. ^ Matthew Graham (writer), Julian Simpson (director), Marcus Wilson (producer) (21. 5. 2011). „The Rebel Flesh”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 5. BBC. BBC One. 
  15. ^ Matthew Graham (writer), Julian Simpson (director), Marcus Wilson (producer) (28. 5. 2011). „The Almost People”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 6. BBC. BBC One. 
  16. ^ Steven Moffat (writer), Peter Hoar (director), Marcus Wilson (producer) (4. 6. 2011). „A Good Man Goes to War”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 6. BBC. BBC One. 
  17. ^ Steven Moffat (writer), Richard Senior (director), Marcus Wilson (producer) (27. 8. 2011). „Let's Kill Hitler”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 8. BBC. BBC One. 
  18. ^ Tom MacRae (writer), Nick Hurran (director), Marcus Wilson (producer) (10. 9. 2011). „The Girl Who Waited”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 10. BBC. BBC One. 
  19. ^ Toby Whithouse (writer), Nick Hurran (director), Marcus Wilson (producer) (17. 9. 2011). „The God Complex”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 11. BBC. BBC One. 
  20. ^ Gareth Roberts (writer), Steve Hughs (director), Denise Paul (producer) (24. 9. 2011). „Closing Time”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 12. BBC. BBC One. 
  21. ^ Steven Moffat (writer), Jeremy Webb (director), Marcus Wilson (producer) (1. 10. 2011). „The Wedding of River Song”. Doctor Who. Серија 6. Епизода 13. BBC. BBC One. 
  22. ^ Steven Moffat (writer), Farren Blackburn (director), Marcus Wilson (producer) (25. 12. 2011). „The Doctor, the Widow and the Wardrobe”. Doctor Who. Серија 7. Епизода X. BBC. BBC One. 
  23. ^ Steven Moffat (writer), Nick Hurran (director), Marcus Wilson (producer) (1. 9. 2012). „Asylum of the Daleks”. Doctor Who. Серија 7. Епизода 1. BBC. BBC One. 
  24. ^ Chris Chibnall (writer), Saul Metzstein (director), Marcus Wilson (producer) (8. 9. 2012). „Dinosaurs on a Spaceship”. Doctor Who. Серија 7. Епизода 2. BBC. BBC One. 
  25. ^ Toby Whithouse (writer), Saul Metzstein (director), Marcus Wilson (producer) (15. 9. 2012). „A Town Called Mercy”. Doctor Who. Серија 7. Епизода 3. BBC. BBC One. 
  26. ^ Chris Chibnall (writer), Douglas Mackinnon (director), Marcus Wilson (producer) (22. 9. 2012). „The Power of Three”. Doctor Who. Серија 7. Епизода 4. BBC. BBC One. 
  27. ^ Steven Moffat (writer), Nick Hurran (director), Marcus Wilson (producer) (29. 9. 2012). „The Angels Take Manhattan”. Doctor Who. Серија 7. Епизода 5. BBC. BBC One. 
  28. ^ „Doctor Who: P.S.” (Video). BBC. 12. 10. 2012. Приступљено 13. 10. 2012. 
  29. ^ Griffin, Louise. „Doctor Who brutally references Amy Pond and more companions in The Giggle”. Radio Times. Приступљено 16. 1. 2024. 
  30. ^ „Doctor Who Magic of the Angels”. Quick Reads Initiative. Архивирано из оригинала 10. 1. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  31. ^ „First Ever Star Trek®/Doctor Who Comic Book Crossover Coming in May”. IDW Publishing. 13. 2. 2012. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  32. ^ Jones, Paul (8. 4. 2010). „New Doctor Who interactive episodes announced”. Radio Times. Архивирано из оригинала 18. 4. 2010. г. Приступљено 12. 3. 2012. 
  33. ^ „New Adventure Game: The Explosive Details!”. BBC. 21. 7. 2011. Приступљено 12. 3. 2012. 
  34. ^ Nelson, Simon (4. 6. 2010). „Enter the City of the Daleks in Doctor Who's new adventure games”. BBC. Приступљено 12. 3. 2012. 
  35. ^ Gallagher, William (24. 8. 2010). „Doctor Who games for Wii and Nintendo”. Radio Times. Архивирано из оригинала 25. 8. 2010. г. Приступљено 12. 3. 2012. 
  36. ^ Wicks, Kevin (2. 12. 2010). „First Look: 'Doctor Who: The Mazes of Time' Game”. BBC America. Приступљено 12. 3. 2012. 
  37. ^ „The Name's Pond. Amy Pond — Details emerge about new companion!”. BBC News. BBC. 20. 7. 2009. Приступљено 25. 12. 2009. 
  38. ^ Jeffery, Morgan (25. 8. 2011). „'Doctor Who' Steven Moffat planned River Song twist 'for a long time'”. Digital Spy. Приступљено 17. 2. 2012. 
  39. ^ Angus, Kat (15. 12. 2009). „More with Doctor Who's Russell T. Davies”. Dose magazine. TV Casualty. Архивирано из оригинала 22. 12. 2009. г. Приступљено 25. 12. 2009. 
  40. ^ Wilkes, Neil (1. 11. 2009). „Steven Moffat talks 'Doctor Who' future”. Digital Spy. Приступљено 19. 2. 2012. 
  41. ^ „Doctor Who: Steven Moffat — Lead Writer and Executive Producer” (Саопштење). BBC. 19. 3. 2010. Приступљено 19. 2. 2012. 
  42. ^ „Doctor Who star Matt Smith on sonic screwdrivers, Steven Moffat, and following David Tennant”. The Daily Telegraph. 11. 3. 2010. Приступљено 19. 2. 2012. 
  43. ^ „Doctor Who assistant is unveiled”. BBC News Online. 29. 5. 2009. Приступљено 19. 3. 2010. 
  44. ^ Young, Fiona (6. 12. 2009). „Drama coach on how Doctor Who's Karen Gillan went from teacher to the Tardis”. Scottish Daily Record. dailyrecord.co.uk. Архивирано из оригинала 25. 1. 2010. г. Приступљено 25. 12. 2009. 
  45. ^ Holmwood, Leigh (29. 5. 2009). „Doctor Who's new companion unveiled as 21-year-old Karen Gillan”. The Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Приступљено 25. 12. 2009. 
  46. ^ а б в г VanDerWerff, Emily (25. 8. 2011). „Karen Gillan”. The A.V. Club. Приступљено 7. 1. 2020. 
  47. ^ Fulton, Rick (22. 3. 2010). „New Doctor Who star Karen Gillan: It's great to be a Scots redhead in the Tardis”. Daily Record. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2012. 
  48. ^ а б в Golder, Dave (29. 4. 2010). „Doctor Who Karen Gillan Interview Taster”. SFX. Приступљено 19. 2. 2012. 
  49. ^ EJD (март 2010). „The New Companion”. Radio Times: 20. 
  50. ^ English, Paul (31. 3. 2010). „New Doctor Who star Karen Gillan meets cousin for the first time...on set of the show”. Daily Record. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2012. 
  51. ^ „Call Me the Doctor”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 1. 3. 4. 2010. BBC. BBC Three. 
  52. ^ а б „Out of Time”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 13. 26. 6. 2010. BBC. BBC Three. 
  53. ^ Fergus, Euan (13. 3. 2010). „Karen Gillan: Meet Doctor Who's new assistant”. The Guardian. Приступљено 19. 2. 2012. 
  54. ^ а б „Doctor Who star Karen Gillan defends 'too sexy' Amy Pond”. The Daily Telegraph. 15. 6. 2010. Приступљено 12. 11. 2011. 
  55. ^ а б Hickman, Clayton (2011). The Brilliant Book 2012. BBC Books. стр. 36. ISBN 978-1849902304. 
  56. ^ а б Morganre, Sarah (23. 4. 2011). „Karen's happy with Pond life; On the set of Doctor Who, Karen Gillan drops dark hints about momentous events ahead in the new series”. Liverpool Echo. Приступљено 6. 6. 2012. 
  57. ^ а б Setchfield, Nick (28. 3. 2010). „Dressing Doctor Who”. SFX. Приступљено 19. 2. 2012. 
  58. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом too sexy.
  59. ^ Naughton, John (23. 4. 2011). „Interview: Karen Gillan — Doctor Who hits America”. Radio Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 31. 3. 2012. 
  60. ^ Robertson, Cameron; Sprenger, Richard; Remy, Thibaut; Heritage, Stuart; Barnicoat, Becky; Schofield, Steve (27. 9. 2013). „Doctor Who's companions on life inside the Tardis - video interviews”. The Guardian. Приступљено 28. 9. 2013. 
  61. ^ „Call Me the Doctor”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 1. 3. 4. 2010. BBC. BBC Three. 
  62. ^ „All About the Girl”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 2. 10. 4. 2010. BBC. BBC Three. 
  63. ^ „Blinded by the Light”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 5. 1. 5. 2010. BBC. BBC Three. 
  64. ^ Nissim, Mayer (10. 5. 2010). „Q&A: Simon Nye talks 'Amy's Choice'”. Digital Spy. Приступљено 19. 2. 2012. 
  65. ^ „Arthurian Legend”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 7. 15. 5. 2010. BBC. BBC Three. 
  66. ^ „What Goes on Tour...”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 9. 29. 5. 2010. BBC. BBC Three. 
  67. ^ „Alien Abduction”. Doctor Who Confidential. Серија 5. Епизода 12. 19. 6. 2010. BBC. BBC Three. 
  68. ^ „Doctor Who: Interview with Steven Moffat” (Саопштење). BBC. 5. 4. 2011. Приступљено 27. 1. 2012. 
  69. ^ Love, Ryan (2. 6. 2011). „Karen Gillan: 'Female viewers will feel for Amy Pond'”. Digital Spy. Приступљено 26. 5. 2012. 
  70. ^ Radish, Christina (20. 7. 2012). „Comic-Con: Showrunner Steven Moffat and Producer Caroline Skinner Talk Doctor Who, What to Expect on Upcoming Episodes, the New Companion and More”. Collider. Архивирано из оригинала 19. 6. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  71. ^ „Farewell...and Hello!”. BBC. 16. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2012. 
  72. ^ Miller, Paul (2. 11. 2011). „'Doctor Who' Karen Gillan: 'I won't make return cameos'”. Digital Spy. Приступљено 19. 2. 2012. 
  73. ^ Goldman, Eric (17. 2. 2012). „Karen Gillan: Why She's Leaving Doctor Who”. IGN. Архивирано из оригинала 19. 2. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ејми_Понд&oldid=27726038”