Железничке пруге у Србији

Железничке пруге у Србији се деле на јавне пруге, којима управља предузеће Инфраструктура железнице Србије, и на индустријске пруге у власништву других предузећа.

На основу Закона о железници из 2018. г., железничке пруге се категоришу као

магистралне пруге, од значаја за међународни и национални саобраћај,
регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај,
локалнe пругe, од значаја за локални саобраћај,
манипулативне пруге, од значаја за привредне субјекте и
пруге туристичко-музејске железнице.^[1]

Јавне пруге[уреди | уреди извор]

Јавним железничким пругама управља предузеће Инфраструктура железнице Србије као управљач инфраструктуре, који је дужан да обезбеди једнак приступ инфраструктури свим заинтересованим превозницма.

Уредбом о класификацији, пруге су обележене троцифреним бројевима који показују класификацију пруге и јединствени број пруге.^[2]

Магистралне пруге[уреди | уреди извор]

Јавне магистралне пруге су пруге од значаја за међународни и национални саобраћај.


101	Београд центар — Стара Пазова — Шид — д.г. — (Товарник)
102	Београд центар — Распутница „Г” — Раковица — Младеновац — Лапово — Ниш — Прешево — д.г. — (Табановце)
103	(Београд центар) — Раковица — Јајинци — Мала Крсна — Велика Плана
104	(Јагодина) — Распутница Ћуприја — Ћуприја — Параћин
105	(Београд центар) — Стара Пазова — Нови Сад — Суботица — д.г. - (Келебија)
106	Ниш — Димитровград — д.г. — (Драгоман)
107	Београд центар — Панчево главна — Вршац — д.г. — (Стамора Моравица)
108	(Београд центар) — Ресник — Пожега — Врбница — д.г. — (Бијело Поље)
109	Лапово — Краљево — Лешак — Косово Поље — Ђенерал Јанковић — д.г. — (Волково)
110	Суботица — Богојево — д.г. — (Ердут)
111	Београд ранжирна „А” — Остружница — Батајница
112	Београд ранжирна „Б” — Остружница
113	Београд ранжирна „А” — Распутница „Б” — Распутница „К/К1” — Ресник
114	Остружница — Распутница „Б” — (Распутница „К/К1”)
115	Београд ранжирна „Б” — Распутница „Р” — Распутница „А” — (Ресник)
116	(Београд ранжирна „Б”) — Распутница „Р” — Раковица
117	Београд ранжирна „А” — Распутница „Т” — Раковица
118	Београд ранжирна „Б” — Распутница „Т” — (Раковица)
119	(Распутница „Б”) — Распутница „К” — Распутница „К1” — (Јајинци)
120	(Распутница Панчевачки мост) — Распутница Карађорђев парк — Распутница Дедиње — (Распутница „Г”)
121	Инђија — Голубинци
122	Нови Сад — Нови Сад Ранжирна — Распутница Сајлово
123	(Колари) — одвојна скретница број 1 станице Мала Крсна — одвојна скретница број 28 станице Мала Крсна — (Осипаоница)
124	Распутница Лапово Варош — Лапово Ранжирна — Лапово
125	Трупале — Ниш Ранжирна — Међурово
126	Црвени Крст — Ниш Ранжирна
127	Ниш — Распутница Мост — (Ниш Ранжирна)
128	(Црвени Крст) — одвојна скретница број 3 станице Ниш — одвојна скретница број 4 станице Ниш — (Ћеле Кула)

Регионалне пруге[уреди | уреди извор]

Јавне регионалне пруге су пруге од значаја за регионални и локални саобраћај.


201	Суботица — Хоргош — д.г. — (Реске)
202	Панчево Главна — Зрењанин — Кикинда — д.г. — (Жомбољ)
203	Београд Доњи Град (km 7+041) — Београд Дунав — Распутница Панчевачки Мост
204	Топчидер (km 4+195) — Распутница „Г” — (Раковица)
205	Банатско Милошево — Сента — Суботица
206	Панчево Варош — Распутница „2а” — (Јабука)
207	Нови Сад — Оџаци — Богојево
208	(Нови Сад) — Распутница Сајлово — Римски Шанчеви — Орловат Стајалиште
209	Одвојна скретница број 7 станице Нови Сад Ранжирна — Нови Сад Локотеретна — Распутница Сајлово
210	Орловат — Распутница „1а” — (Лукићево)
211	Рума — Шабац — Распутница Доња Борина — д.г. — (Зворник Нови)
212	(Платичево) — Распутница „1” — Распутница „3” — (Штитар)
213	Сталаћ — Краљево — Пожега
214	(Матарушка Бања) — одвојна скретница број 72 станице Краљево — одвојна скретница број 73 станице Краљево — (Адрани)
215	(Узићи) — одвојна скретница број 53 станице Пожега — одвојна скретница број 54 станице Пожега — (Драгачево)
216	Смедерево — Распутница Језава — Радинац — Мала Крсна
217	Распутница Језава — Смедерево Лука
218	Мала Крсна — Бор — Распутница „2” — (Вражогрнац)
219	(Ниш) — Црвени Крст — Зајечар — Прахово Пристаниште
220	(Рготина) — Распутница „3” — Распутница „1” — (Трнавац)
221	(Барлово) — Распутница „1” — Куршумлија
222	Куршумлија — Кастрат
223	Дољевац — Кастрат — Мердаре — Косово Поље
224	Косово Поље — Метохија — Пећ
225	Косово Поље Теретна — Распутница „1” — (Дреница)

Локалне пруге[уреди | уреди извор]

Јавне локалне пруге су пруге од значаја за локални саобраћај.


301	Суботица — Суботица Фабрика
302	Суботица — Суботица Болница
303	Нови Сад (km 1+042) — Нови Сад Ложионица
304	Подбара — Распутница „3” — Распутница „2” — (Каћ)
305	(Римски Шанчеви) — Распутница „1” — Распутница „3” — (Подбара)
306	Римски Шанчеви — Жабаљ
307	Врбас — Сомбор
308	(Брасина) — Распутница Доња Борина — Зворник Град
309	Панчево Варош — Панчево Војловица
310	(Чока) — одвојна скретница број 22 станице Сента — одвојна скретница број 23 станице Сента — (Ором)
311	Марковац — Свилајнац — Деспотовац — Ресавица
312	Метохија — Призрен
313	Вршац — Бела Црква

Манипулативне пруге[уреди | уреди извор]

Јавне манипулативне пруге су пруге од значаја за привредне субјекте.


401	Вршац — Вршац Вашариште
402	Кикинда — Метанолско сирћетни комплекс Кикинда (km 6+413)
403	Богојево — Дунавска Обала
404	Параћин — Стари Поповац
405	Сурчин — Јаково — Бечмен
406	Шид — Сремска Рача Нова — д.г. — (Бијељина)
407	Овча — Падинска Скела
408	Сонта — Апатин Фабрика

Музејско-туристичке пруге[уреди | уреди извор]

Јавне музејско-туристичке пруге су од значаја за туризам и очување традиција железнице.


501	Шарган Витаси - Мокра Гора - д.г. - (Вишеград)

Пруге ван експлоатације[уреди | уреди извор]

Многе пруге које су биле активне у прошлости су тренутно ван експлоатације и категоризације..^[3]


	Суботица Болница — Црвенка — Оџаци
	Суботица Фабрика — д.г. — (Бачалмаш)
	Жедник — Чантавир
	Хоргош — Кањижа — Сента
	Бечеј — Ада — Сента
	Чока — Нови Кнежевац — Ђала — д.г. — (Сириг)
	Кикинда — Банатско Аранђелово — д.г. — (Сириг)
	Зрењанин — Житиште — Српска Црња
	Зрењанин Фабрика — Сечањ — Конак — Вршац
	Сечањ — Јаша Томић — д.г. — — д.г. — Међа
	Бечеј — Србобран — Врбас
	(Сомбор — матични колосек индустријске зоне) — Стапар — Српски Милетић — Оџаци
	Каравуково — Сонта
	Сомбор — Риђица — д.г. — (Гара)
	(Сомбор) — Распутница Стрилић — Бачки Брег — д.г. — (Сантово)
	(Сомбор) — Распутница Стрилић — Апатин — Апатин Фабрика
	Каравуково — Бач — Карађорђево — Бачка Паланка
	Гајдобра — Бачка Паланка
	Петроварадин — Беочин
	Рума — Врдник
	Петловача — Богатић
	Београд Спољна — Чукарица — Железник — Остружница — Умка — Обреновац
	Обреновац — Лајковац
	(Лајковац) — Лазаревац — Горњи Милановац — Чачак
	Ужице — Кремна — Шарган Витаси
	Вршац Вашариште — Банатски Марковац — д.г. — (Велики Жам)
	Бела Црква — д.г. — (Базијаш)
	Јасеново — д.г. — (Јам)
	Алибунар — Селеуш — Конак
	Селеуш — Ковачица
	Владимировац — Баваниште — Ковин
	(Пожаревац) — Сопот Пожаревачки — Костолац
	Дубравица — Пожаревац — Петровац на Млави — Ладне Воде
	Параћин — Бољевац — Бор — Зајечар
	Ћуприја — Сењски Рудник
	Младеновац — Аранђеловац — Лазаревац
	Панчево Војловица — Панчево Тамиш
	Београд — Распутница Савски Мост — Нови Београд
	Топчидер Путничка — Београд — Београд Доњи Град (km 7 + 041)
	Топчидер — Распутница Савски Мост — (Нови Београд)
	Топчидер — Београд Спољна — Београд Доњи Град (km 7 + 041)
	(Вишњићево) — Распутница Рача — Сремска Рача
	(Београд Спољна) — km 2 + 290 одвојна скретница — Фабрика Шећера

Приватне индустријске пруге[уреди | уреди извор]

Индустријске пруге које служе потребама једног предузећа се не сматрају јавним пругама и њима управља власник или корисник истих.

Највећи приватни железнички систем је Железнички транспорт термоелектране Никола Тесла, који обухвата 62 km пруга нормалног колосека и 5 km пруга узаног колосека.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Закон о железници (2018)”. Република Србија - Дирекција за железнице. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2020)”. Влада Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2019)”. Правно-информациони систем Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.
^ „Возови са једним путником” (PDF). Електропривреда Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.

[1] „Закон о железници (2018)”. Република Србија - Дирекција за железнице. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.

[2] „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2020)”. Влада Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.

[3] „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури (2019)”. Правно-информациони систем Републике Србије. Архивирано из оригинала 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.

[4] „Возови са једним путником” (PDF). Електропривреда Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]