Заковица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Заковица.

Заковица је машински елемент намијењен за стварање нераздвојивих спојева. Користе се тако да се ставе у рупу која је већ избушена у материјалима који се требају спојити, а затим се дио заковице који је прошао кроз рупу деформира дјеловањем силе, тако да се заковица више не може извући.

Заковани спојеви су некада били основни вид спајања металних дијелова. Данас су остали основни вид чврстог спајања неких лаких легура (дуралуминијум), и посебно у авионској идустрији.

Материјали за израду заковица су челик, алуминијум, њихове легуре а понекад и други лаки метали.

[уреди] Дијелови

Прије извођења споја, састоје се од тијела заковице (стабло) и насадне (готове, завршене) главе. Послије деформације у споју уз ова два дијела имамо и завршну главу која држи спој и заковицу да не испадне из рупе.

[уреди] Подјела

Заковице дијелимо на ситне (са пречником до 10 mm) и крупне (са пречником од 10 до 37 mm).

Према облику главе, ситне заковице могу бити:

са полуокруглом главом
са упуштеном главом
са пљоснатом главом
са трапезном главом
са сочивастом главом

По начину постављања могу бити обичне, гдје је приступ омогућен и са друге стране споја приликом постављања, и слијепе (слепе) код којих нема приступа другој страни споја при постављању.

[уреди] Постављање

У највећем броју случајева користе се посебни хидраулички или пнеуматички чекићи за закивање. Ручни алат за закивање слијепих заковица је у виду алата сличног клијештима. Мекане заковице се могу поставити и чекићем, којим се удара по стаблу ван рупе све док заковица није чврсто постављена и створи се завршна глава.

[уреди] Врсте закованих спојева

Према положају лимова могу бити сучеони (имају подметаче) и преклопни. Према броју редова заковица могу бити једноредни и вишередни. Према распореду заковица могу бити са паралелним и цик-цак распоредом. Према броју равнина смицања заковица могу бити једносјечни и вишесјечни спојеви.