Заваривање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лучно заваривање

Заваривање је процес спајања два или више метална дела истог или приближно истог хемијског састава. Спајањем се добија нераздвојива веза.

Заваривање се изводи под дејством топлоте, уз додавање или понекад без додавања додатног материјала и уз примену притиска или без њега. При заваривању врши се локално загревање ивице металних делова које треба спојити (заварити). Загревање се врши до температуре при којој метал прелази из чврстог у тестасто или течно стање, што зависи од врсте и начина заваривања.

Постоје две врсте заваривања: заваривање топљењем и заваривање притиском.

Гасно заваривање[уреди]

Гасно заваривање
Заваривање женских радника за време Другог светског рата.

Гасно заваривање је поступак заваривања топљењем при коме се топлота потребна за топљење основног и додатног материјала добија сагоревањем смеше горивног гаса и кисеоника. За горивни гас користи се метан, бензол, водоник али најчешће ацетилен.

Гас потребан за заваривање производи се на лицу места или се добија у нарочитим челичним боцама.

Принцип рада гасног заваривања (ацетиленом)[уреди]

Ацетилен има велику температуру пламена и брзину сагоревања. Приликом заваривања ацетиленом, ацетилен се производи на лицу места у тзв. развијачима ацетилена, деловањем воде на калцијум карбид. Произведени гас се одводи преко пречистача, воденог осигурача и гуменог црева до горионика. У горионику доводи се и кисеоник који се са ацетоном меша и гори плавичастим пламеном.

Електролучно заваривање[уреди]

Електрични лук представља стабилно електрично пражњење, односно усмерено кретање електрона кроз јонизован гас. Гас је јонизован када у њему постоје електрони и јони који усмереним кретањем омогућавају проток струје. Код ручног електролучног заваривања (ознаке: 111, Е или РЕЛ) електрични лук успоставља се кратким спојем, односно додиром електроде о основни материјал (метал). Услед микроскопских неравнина на додирним површинама електроде и основног материјала успоставља се проток струје кроз изузетно малу контактну површину, при чему је густина струје веома велика, те се основни материјал и додатни материјал (електрода) топе готово тренутно, а делимично чак и испаравају. Након неколико тренутака електрода се одваја од основног материјала, а тада дејством јаког електричног поља, створеног напоном празног хода (извор струје је укључен, али струјно коло више није затворено), атоми насталих металних испарења (пара) губе своје електроне које привлачи анода (позитивна електрода), док преостале делове атома, односно новонастале позитивне јоне привлачи катода (негативна електрода). Истовремено долази и до термичке јонизације, када катода почиње великом брзином да емитује електроне ка аноди. Емитовани електрони сударају се са околним атомима и молекулима, услед чега долази до ослобађања нових електрона и настанка нових јона, чије усмерено кретање одржава електрични лук. За то време електрода се одмиче од основног материјала на довољно растојање, погодно за заваривање, чиме је процес успостављанај електричног лука у потпуности завршен и успостављено је стабилно стање у колу које сачињавају извор струје, електрода, електрични лук и основни материјал. Температура у електричном луку код РЕЛ поступка достиже око шест хиљада °C, односно око 4200 степени на аноди (на основном материјалу) и око 3600 степени на катоди (додатном материјалу, тј. електроди).

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]