Ајфелова кула
Координате: 48° 51′ 29" СГ Ш, 2° 17′ 40" ИГД
| Ајфелова кула | |
 |
|
|
|
|
|---|---|
| Локација |  Париз, Француска |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1887.–1889. |
| Отварање | 31. март 1889. |
|
|
|
| Висина | 300.65 |
| Највиши спрат | 273.00 |
|
|
|
| Број спратова | 3 |
| Број лифтова | 7 |
|
|
|
| Архитекта | Гистав Ајфел |
| Власник | Град Париз, Француска |
| Управљање | Société d'Exploitation de la Tour Eiffel |
| Референце: [1][2][3][4][5][6][7][8][9] | |
|
*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати листу највиших зграда на свету за друге типове листа. |
|
Ајфелова кула или Ајфелов торањ (фр. la Tour Eiffel) је метални торањ саграђен на Марсовим пољима у Паризу (Француска) и данас је знаменитост и симбол Париза. Саграђена је 1889. као експонат за Светску изложбу поводом прославе стогодишњице француске револуције. До 1930. године је била највеће здање на свету са својих 300 метара висине. Име је добио по инжењеру који га је пројектовао Гиставу Ајфелу (фр. Gustave Eiffel). Данас је значајна туристичка атракција са преко 5.5 милиона посетилаца годишње.
Торањ је грађен од 1887. до 1889. године и послужио је као главна капија за улаз на Светску изложбу 1889 (фр. Exposition Universelle). Кула је инаугурисана 31. марта 1889. а свечано је отворена 6. маја исте године. Структура је састављена од 18,038 делова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2.5 милиона заковица. Структурни прорачун је урадио Морис Кечлин (фр. Maurice Koechlin). За време изградње, захваљујући мерама безбедности које је Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то време било изузетно достигнуће.
Ајфелова кула је висока 300 метара (324 метара са касније постављеном телевизијском антеном) и метална структура је тешка 7300 тона. Торањ је био највиша зграда у свету 40 година. До врха има 1665 степеница.
Одржавање торња се састоји у наношењу премаза на целу структуру од 50 тона боје сваких седам година ради заштите од корозије. Повремено се боја мења. Тренутно је торањ смеђе боје. Зависно од временских услова врх торња може да одступи од вертикале до 8 сантиметара у страну од Сунца. Померање настаје због неравномерног загревања метала на сунчаној и на страни у сенци.
Када је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба порушити. Данас се сматра за једно од ремек дела архитектуре у свету.
-
Поглед одоздо на кулу
-
Поглед одоздо на кулу
-
Поглед на град са врха торња ка истоку
-
Поглед на град са врха торња ка северу
[уреди] Референце
- ^ Identity card of the Eiffel Tower (((en))). Tour-eiffel.fr (31. 12. 2009.). Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ The documents (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ The structure of the Eiffel Tower and its evolution (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ Chronology of the main construction periods (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ A few statistics (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ Dictionary of technical terms (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ ((en)) http://www.tour-eiffel.fr/teiffel/uk/documentation/pdf/about_the%20Eiffel_Tower.pdf?id=4_11
- ^ The Tower operating company (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
- ^ The industrial maintenance of the Tower (((en))). Tour-eiffel.fr. Приступљено на дан 24. 5. 2010.
[уреди] Спољашње везе
