Заменице

Из Википедије, слободне енциклопедије

Заменице представљају једну од променљивих врста речи. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују именице или придеве. Деле се на именичке и придевске.

Садржај 1 Именичке заменице 1.1 Личне именичке заменице 1.2 Неличне именичке заменице 2 Придевске заменице 2.1 Присвојне заменице 2.2 Показне заменице 2.3 Упитно - односне заменице 2.4 Неодређене заменице 2.5 Одричне заменице 2.6 Опште заменице

[уреди] Именичке заменице

Именичке заменице замењују именице. У реченици су самосталне, а врше службу субјекта или објекта.

Именичке заменице се деле на:

• Личне
• Неличне

[уреди] Личне именичке заменице

Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).

Једнина:

• 1. ја
• 2. ти
• 3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)

Множина:

• 1. ми
• 2. ви
• 3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)

Повратна лична заменица за сва лица (промена по падежима):

Н. - Г. себе Д. себи А. себе/се В. - И. собом Л. себи

[уреди] Неличне именичке заменице

Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода.

Деле се на:

• упитне (ко, шта)
• неодређене (неко, нешто)
• одричне (нико, ништа)
• опште (свако, свашта)

[уреди] Придевске заменице

Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију атрибута или дела именског предиката. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.

Придевске заменице се деле на:

• Присвојне (посесивне)
• Показне
• Упитно - односне
• Неодређене
• Одричне
• Опште

[уреди] Присвојне заменице

Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.

Једнина:

• 1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја;
• 2. лице: твој, твоја, твоје: твоји, твоје, твоја;
• 3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова

Множина:

• 1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша;
• 2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша;
• 3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова

Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту:

• једнина: свој, своја, своје;
• множина: своји, своје, своја.

[уреди] Показне заменице

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

1. лице:

• за бића и предмете: овај, ова, ово; ови, ове, ова;
• за величину: оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика;
• за особину: овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква;

2. лице:

• за бића и предмете: тај, та, то; ти, те, та;
• за величину: толики, толика, толико; толики, толике, толика;
• за особину: такав, таква, такво; такви, такве, таква;

3. лице:

• за бића и предмете: онај, она, оно; они, оне, она;
• за величину: онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика;
• за особину: онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;

[уреди] Упитно - односне заменице

Упитне и односне замнице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.

Пример:

• Чија је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици)
• Читам књигу коју је написао Бранко Ћопић. (односна заменица)

• за бића и ствари: који, која, које; који, које, која;
• за величину: колики, колика, колико; колики, колике, колика;
• за особину: какав, каква, какво; какви, какве, каква;
• за припадност: чији, чија, чије; чији, чије, чија;

[уреди] Неодређене заменице

Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или премдет, непознате особине именице уз коју стоје.

• за ствари и бића: неки, нека, неко; неки, неке, нека;
• за величину: неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика;
• за особину: некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква;
• за припадност: нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;

[уреди] Одричне заменице

Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици.

• за ствари и бића: никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја;
• за особину: никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква;
• за припадност: ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;

[уреди] Опште заменице

Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори.

• за ствари и бића: сваки , свака, свако; сваки, сваке, свака;
• за особину: свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква;
• за припадност: свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија;

• ма који, ма чији, ма какав, ма колики
• било који, било чији, било какав, било колико
• који год, чији год, какав год, колики год

Овај незавршени чланак Заменице везан је за језик. Користећи правила Википедије, проширите га.