Заменице

Из Википедије, слободне енциклопедије

Заменице представљају једну од променљивих врста речи. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују именице или придеве. Деле се на именичке и придевске.

Именичке заменице[уреди]

Именичке заменице замењују именице. У реченици су самосталне, а врше службу субјекта или објекта. Именичке заменице се деле на:

  • Личне
  • Неличне

Личне именичке заменице[уреди]

Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).

Једнина:

  • 1. ја
  • 2. ти
  • 3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)

Множина:

  • 1. ми
  • 2. ви
  • 3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)

Повратна лична заменица за сва лица (промена по падежима):

  • Номинатив: -
  • Генитив: себе
  • Датив: себи
  • Акузатив: себе/се
  • Вокатив: -
  • Инструментал: собом
  • Локатив: себи

Неличне именичке заменице[уреди]

Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода. Деле се на:

  • упитнo-односне (ко, шта)
  • неодређене (неко, нешто)
  • одричне (нико, ништа)
  • опште (свако, свашта)

Придевске заменице[уреди]

Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију атрибута или дела именског предиката. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.

Придевске заменице се деле на:

  • Присвојне (посесивне)
  • Показне
  • Упитно - односне
  • Неодређене
  • Одричне
  • Опште

Присвојне заменице[уреди]

Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.

Једнина:

  • 1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја;
  • 2. лице: твој, твоја, твоје; твоји, твоје, твоја;
  • 3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова

Множина:

  • 1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша;
  • 2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша;
  • 3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова

Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту:

  • једнина: свој, своја, своје;
  • множина: своји, своје, своја.

Показне заменице[уреди]

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

1. лице:

  • за бића и предмете: овај, ова, ово; ови, ове, ова;
  • за величину: оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика;
  • за особину: овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква;

2. лице:

  • за бића и предмете: тај, та, то; ти, те, та;
  • за величину: толики, толика, толико; толики, толике, толика;
  • за особину: такав, таква, такво; такви, такве, таква;

3. лице:

  • за бића и предмете: онај, она, оно; они, оне, она;
  • за величину: онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика;
  • за особину: онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;

Упитно - односне заменице[уреди]

Упитне и односне заменице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.

Пример:

  • Чија је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици)
  • Читам књигу коју је написао Бранко Ћопић. (односна заменица)
  • за бића и ствари: који, која, које; који, које, која;
  • за величину: колики, колика, колико; колики, колике, колика;
  • за особину: какав, каква, какво; какви, какве, каква;
  • за припадност: чији, чија, чије; чији, чије, чија;

Неодређене заменице[уреди]

Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или предмет, непознате особине именице уз коју стоје.

  • за ствари и бића: неки, нека, неко; неки, неке, нека;
  • за величину: неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика;
  • за особину: некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква;
  • за припадност: нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;

Одричне заменице[уреди]

Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици.

  • за ствари и бића: никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја;
  • за особину: никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква;
  • за припадност: ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;

Опште заменице[уреди]

Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори.

  • за ствари и бића: сваки, свака, свако; сваки, сваке, свака;
  • за особину: свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква;
  • за припадност: свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија;
  • ма који, ма чији, ма какав, ма колики
  • било који, било чији, било какав, било колико
  • који год, чији год, какав год, колики год

Види још[уреди]