Придеви

Из Википедије, слободне енциклопедије

Придеви су речи које означавају особину појма означеног именицом уз коју стоје. Они спадају у променљиве врсте речи. Нису самосталне, а у реченици врше службу атрибута или дела именског предиката. Придеви род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су:

  • У лажи су кратке ноге.
  • Нова девојчица у нашој школи је лепа.

Придеви се деле на:

  • Описне, који означавају особине именица уз које стоје.
  • Присвојне, који означавају припадање именице уз коју стоје некоме.
  • Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје.
  • Временске, који означавају именицу по времену.
  • Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје.

Придевски вид[уреди]

Придевски вид је граматичка категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида:

  • Неодређен придевски вид (леп човек)
  • Одређени придевски вид (лепи човек)

Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником -и. Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини.

Поређење (компарација) придева[уреди]

Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви.

  • Позитив је основни облик придева
  • Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив.
  • Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива.

Пример:

  • лош - гори - најгори

Неправилна компарација:

  • добар - бољи - најбољи
  • зао - гори - најгори
  • мали - мањи - најмањи
  • велик - већи - највећи

Код неких придева долази до јотовања:

  • брз - бржи - најбржи

Правописна правила код суперлатива

Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј.

  • јак - јачи - најјачи
  • једноставан - једноставнији - најједноставнији
  • јефтин - јефтинији - најјефтинији
  • јужно - јужније - најјужније