Зигфрид Зелберхер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зигфрид Зелберхер

Siegfried Selberherr.jpg
Зигфрид Зелберхер

Датум рођења: 3. август 1955.

Зигфрид Зелберхер (нем. Siegfried Selberherr; Клостернојбург, Аустрија, 3. август 1955) је истакнути аустријски научник у области микроелектронике. Професор је на Институту за микроелектронику [1] Техничког универзитета у Бечу (нем. Technische Universität Wien, TU Wien [2]). Главна тема његових истраживања су моделовање и симулација физичких појава у области микроелектронике.

Биографија[уреди]

Од 1988. Зигфрид Зелберхер је редовни професор на предмету Софтверска технологија микроелектронских система на Техничком универзитету у Бечу (TU Wien). Студирао је електротехнику на Техничком универзитету у Бечу, где је 1978. године добио звање дипломираног инжењера, да би 1981. године докторирао у области техничких наука, а 1984. године завршио је и хабилитацију чиме је изабран за доцента. Након тога неколико година провео је као гостујући истраживач у Беловим лабораторијама. [3] Од 1996. проф. Зигфрид Зелберхер је почасни предавач IEEE [4] Друштва електронских апарата (Electron Devices Society — водећег стручног удружења инжењера електронике и електротехнике). У периоду од 1998. до 2005. године био је декан Факултета за електротехнику и информационе технологије. [5] Осим тога, од 2001. године је члан надзорног одбора фирме ams AG [6], а од 2004. члан је саветодавног одбора у Mеђууниверзитетском одсеку за агробиотехнологију (Inter-University Department for Agrobiotechnology, IFA-Tulln [7]).

Достигнућа[уреди]

У својој научној каријери проф. Зигфрид Зелберхер је до сада, са својим тимовима истраживача, објавио више од 300 научних радова у часописима и више од 900 радова у зборницима научних конференција, при чему је одржао више од 130 позивних предавања. Осим тога, аутор је две књиге и уредник 30 других књига, а био је и ментор више од 90 докторских дисертација.

Током свог истраживачког рада проф. Зигфрид Зелберхер је развио симулатор MOS (Metal-Oxide-Semiconductor) полупроводничких компонената, познат под називом MINIMOS, у коме је имплементиран модел за покретљивост носилаца наелектрисања који носи његово име. Осим тога, руководио је великим бројем истраживачких пројеката финансираних од стране познатих полупроводничких компанија и агенција, као што су Аустријски научни фонд (Austrian Science Fund — FWF [8]), Истраживачко удружење Кристија Доплер (Christian Doppler Research Association — CDG [9]), и Европски истраживачки савет (European Research Council — ERC [10]).

Награде[уреди]

(Избор)

  • 2014: Марин Дринов медаља: почасни знак Бугарске академије наука[11]
  • 2013: Редован Члан на Европској Академијi[12]
  • 2011: Сребрни крст части за услуге у Доњој Аустрији [13]
  • 2009: 'Advanced Grant' од ERC-а [14]
  • 2006: Почасни докторат Универзитета у Нишу
  • 2005: Велика Медаља Части за Служење Републици Аустрији
  • 2004: Пуно чланство у Европској Академији Наука и Уметности [15]
  • 2001: Награда Ервин Шредингер од Аустријске Академије Наука, ÖAW [16]
  • 1994: Медаља Wilhelm Exner од Аустријске Трговачке Асоцијације, ÖGV [17]
  • 1993: 'Fellow' од Института Инжењера Електротехнике и Електронике, IEEE
  • 1986: Награда Heinz Zemanek од Аустријског Друштва Информатичара, ÖCG [18]
  • 1983: Награда Dr. Ernst Fehrer Техничког универзитета у Бечу, TU Wien

Чланство[уреди]

  • VDE Удружење за електротехнику, електронику и информационе технологије [19] (од 1984.)
  • SIAM Удружење за индустријску и примењену математику [20] (од 1980.)
  • IEEE Институт Инжењера Електротехнике и Електронике (од 1979.)
  • ACM Друштво за рачунарске машине [21] (од 1979.)

Публикације[уреди]

(Избор)

Радови у научним часописима[уреди]

  • K. Rupp, S. Selberherr. The Economic Limit to Moore's Law., IEEE Transactions on Semiconductor Manufacturing, Vol.24, No.1, pp.1-4, 2011, doi:10.1109/TSM.2010.2089811.
  • H. Ceric, S. Selberherr. Electromigration in Submicron Interconnect Features of Integrated Circuits., Materials Science and Engineering R, Vol.71, pp.53-86, 2011, doi:10.1016/j.mser.2010.09.001.
  • V. Sverdlov, E. Ungersboeck, H. Kosina, S. Selberherr. Current Transport Models for Nanoscale Semiconductor Devices., Materials Science and Engineering R, Vol.58, No.6-7, pp.228-270, 2008, doi:10.1016/j.mser.2007.11.001.
  • T. Grasser, T.-W. Tang, H. Kosina, S. Selberherr. A Review of Hydrodynamic and Energy-Transport Models for Semiconductor Device Simulation., Proceedings of the IEEE, Vol.91, No.2, pp.251-274, 2003, doi:10.1109/JPROC.2002.808150.
  • S. Selberherr, A. Schütz, H. Pötzl. MINIMOS – A Two-Dimensional MOS Transistor Analyzer., IEEE Trans.Electron Devices, Vol.ED-27, No.8, pp.1540-1550, 1980, doi:10.1109/T-ED.1980.20068.

Књиге[уреди]

  • J.W. Swart, S. Selberherr, A.A. Susin, J.A. Diniz, N. Morimoto. (Eds.) Microelectronics Technology and Devices, The Electrochemical Society. ISBN 978-1-56677-646-2., 661 страници, 2008.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]