Доња Аустрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доња Аустрија
Niederösterreich
Застава Грб
Застава Грб
Положај Доње Аустрије
Председник покрајине Ервин Прел
Главни град Санкт Пелтен
Површина 19.177,78 km²
Становништво 2011.
 - Број 1.611.829
 - Густина становништва 84 ст./km²
Веб-сајт http://www.niederoesterreich.at

Доња Аустрија (нем. Niederösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich unter der Enns, Крунско војводство Аустрија ниже од (реке) Енс) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном североисточном делу. Главни град Доње Аустрије је Санкт Пелтен.

Положај[уреди]

Доња Аустрија заузима североисточни део Аустрије. Покрајина се граничи:

Покрајина Доња Аустрија окружује Беч, који је данас због свог значаја и бројности засебна покрајина, који јој историјски припада и њено је средиште. Управно седиште град је био до 1986. године, када је то препустио Санкт Пелтену.

Природне одлике[уреди]

Долина Вахау са Дунавом, по заштитом УНЕСКО
Седиште покрајине, град Санкт Пелтен
Подела Доње Аустрије
Река Ибс на југозападу покрајине
Чувена бања Баден код Беча

Са површином од 19.177,78 km² Доња Аустрија је по величини највећа покрајина у држави.

Рељеф: Доња Аустрија је махом равничарско до бреговито подручје. Средишњи и источни део је у склопу простране Бечке котлине, која је местимично испресецана побрежјима и брдима. Надморска висина је око 200-250 метара. Планинска подручја се јављају на југу (Кречњачки Алпи) и западу (горје Манхартсберг). На Алпима се налази и врхови са преко 2000 метара надморске висине, док је Манхартсберг знатно нижи. На западу покрајине се налази теснац Дунава, тзв. долина Вахау, која је због својих лепота убројана на списак културне баштине УНЕСКО-а. У источном подножју Алпа има доста термалних извора, па је дати део покрајине богат бањама.

Клима: Доња Аустрија има благу умерено континенталну климу, која само у највишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Доње Аустрије протиче Дунав, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Дунав је посебно сликовит на западу, где се налази долина Вахау у теснацу реке, која је због својих лепота убројана на списак културне баштине УНЕСКО-а. Дунав у покрајини има неколико притока; са севера теку реке Камп и Морава (граница ка Словачкој), а са југа реке Енс, Ибс, Трејзен и Лајта.

Историја[уреди]

Иако је појам Доње Аустрије постојао још од средњег века, данашња покрајина настала је деобом Војводства Аустрије по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Датом деобом је настала и покрајина Горња Аустрија. 1921. године град Беч, због свог значаја и величине, је издвојен у засебну покрајину, али је и даље обављао имао улогу седишта покрајине. 1986. године на референдуму Санкт Пелтен је изабран за ново седиште покрајине, а пребацивање покрајинских установа вршено још десетак година.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2011. године Доња Аустрија има преко 1,6 милиона становника, па је после Беча друга аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се брже повећава од државног просека услед ширења урбаног подручја Беча на околне делове покрајине.

Густина насељености је око 84 ст./км², што нешто ниже од државног просека. Делови уз град Беч су много боље насељени (150-250 ст./км²), док су погранични простори на северу и истоку и планински на југозападу и северозападу много мање густине насељености (<50 ст./км²).

Етнички састав: Доња Аустрија је традиционално насељена аустријским Немцима. Историјских мањина нема, али се последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима и насељима око Беча.

Привреда[уреди]

Доња Аустрија је високо развијена покрајина, посебно околина града Беча. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница, као и бечки међународни аеродром „Швехат“.

Традиционално се разликују четири целине (тзв. четврти) према традиционалним привредним делатностима:

  1. североисток - Винска четврт - виноградарство;
  2. југоисток - Индустријска четврт - индустрија;
  3. југозапад - Воћарска четврт - воћарство;
  4. северозапад - Шумска четврт - шумарство.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство и воћарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Беча, Санкт Пелтена и Винер Нојштата.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Доњој Аустрији. Најпознатији је туризам везан за културу вина (Вахау). Бањски туризам је развијен у појасу бања јужно од Беча (Баден, Бад Фезлау). Око Беча постоји низ излетишта, од којих је најпознатија Бечка шума. Развијен је и верски туризам - римокатолички манастир Мелк.

Управна подела[уреди]

Покрајина се дели на 25 подручних јединица - округа (Bezirk) - 4 градска округа (тзв. статутарни градови) и 21 „уобичајен“ округ. Даље се окрузи деле на општине - укупно 573.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Вајдхофен ан дер Ибс Waidhofen an der Ybbs 131,52 11.527 WY
2. Винер Нојштат Wiener Neustadt 60,96 40.708 WN
3. Кремс Krems 51,61 23.813 KS
4. Санкт Пелтен St. Pölten 108,48 51.688 P
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Амштетен (округ) Bezirk Amstetten Амштетен 1.187,97 112.227 AM
2. Баден (округ) Bezirk Baden Баден 753,37 136.950 BN
3. Беч-Умгебунг (округ) Bezirk Wien-Umgebung Клостернојбург 484,48 113.207 WU, SW
4. Брук ан дер Лајта (округ) Bezirk Bruck an der Leitha Брук ан дер Лајта 494,95 42.580 BL
5. Вајдхофен ан дер Таја (округ) Bezirk Waidhofen an der Thaya Вајдхофен ан дер Таја 669,14 27.098 WT
6. Винер Нојштат-Ланд (округ) Bezirk Wiener Neustadt-Land Винер Нојштат 969,72 74.798 WB
7. Генсерндорф (округ) Bezirk Gänserndorf Генсерндорф 1.271,31 94.924 GF
8. Гминд (округ) Bezirk Gmünd Гминд 786,24 38.219 GD
9. Корнојбург (округ) Bezirk Korneuburg Корнојбург 626,50 74.450 KO
10. Кремс-Ланд (округ) Bezirk Krems-Land Кремс 923,95 55.604 KR
11. Лилијенфелд (округ) Bezirk Lilienfeld Лилијенфелд 931,55 26.730 LF
12. Мелк (округ) Bezirk Melk Мелк 1.013,62 76.498 ME
13. Мистелбах (округ) Bezirk Mistelbach Мистелбах 1.291,30 74.153 MI
14. Медлинг (округ) Bezirk Mödling Медлинг 277,02 113.329 MD
15. Нојнкирхен (округ) Bezirk Neunkirchen Нојнкирхен 1.146,35 85.870 NK
16. Санкт Пелтен-Ланд (округ) Bezirk St. Pölten-Land Санкт Пелтен 1.121,61 96.49 PL
17. Тулин (округ) Bezirk Tulln Тулин 658,03 69.894 TU
18. Холабрун (округ) Bezirk Hollabrunn Холабрун 1.010,72 50.420 HL
19. Хорн (округ) Bezirk Horn Хорн 783,99 31.529 HO
20. Цветл (округ) Bezirk Zwettl Цветл 1.399,76 44.036 ZT
21. Шајбс (округ) Bezirk Scheibbs Шајбс 1.023,49 41.227 SB

Збирка слика важнијих градова покрајине[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Доња Аустрија