Имаго

Из Википедије, слободне енциклопедије
Задњим митарењем црвчка формира се имаго са крилима

У биологији, имаго је последњи стадијум који инсект поприма током своје метаморфозе, процеса раста и развића.[1] Пошто протекне време луткиног мировања, њена кошуљица (егзувија) прска и кроз настали отвор излази савршен инсект — имаго.

На пример, лептир када излази из кошуљице је мокар и мекан, његова крила су слепљена и он није способан да лети.

Функција имага своди се углавном на размножавање врсте. Имаго неких врста после парења угине, мада има и имага других врста који после парења живе и неколико година (нпр. тврдокрилци). Међу инсектима најдужи живот имају женке социјалних инсеката; (матица домаће пчеле до 5 година), (мравља краљица до 12 година), (женка термита до 15 година).

Преображаји инсеката[уреди]

  • Epimorphosa (развиће без или са врло слабим преображајем). Инсекти са овим преображајем имају примарну ларву. Развијају се по принципу јаје – ларва – имаго.
  • Hemimetatobolia (непотпуна метаморфоза). Јавља се код инсеката који имају примарну ларву или секундарну ларву, који личе на свог имага и која са сваким пресвлачењем све више задобија органе имага (крила, пипке, полне органе). Развија се по принципу јаје – примарни ларва – имаго.
  • Holometabolia (потпун преображај). Јавља се код инсеката који имају терцијалну ларву, која све до краја свог развића остаје са својим провизорним органима и која се потпуно разликује од имага. Развија се по принципу јаје – терцијална ларва – лутка – имаго.
  • Hypermatabolia (хиперматаморфоза)

Референце[уреди]

  1. ^ Carpenter, Geo. H., The Life-Story of Insects. Cambridge University Press 1913. May be downloaded from: http://www.gutenberg.org/ebooks/16410 or http://archive.org/details/thelifestoryofin16410gut}-