Инструкциони дизајн

Из Википедије, слободне енциклопедије

Инструкциони дизајн (енгл. Instructional design) је теорија која даје експлицитни водич који помаже бољем учењу и развоју човека [1] Начини учења и развоја могу бити когнитивни, емоционални, социјални, физички и духовни. Теорија инструкционог дизајна идентификује методе инструкције којима се подржава и олакшава учење, као и сутуације у којима одређени метод треба или не треба користити. Карактеристике теорије инструкционог дизајна су методе и инструкције које могу бити подељене на више компоненти метода, које омогућавају лакше руковођење наставом и методе које су више у оквирима могућег, него у оквиру детерминизма и које укључују могућност покушаја.

На развој инструкционог дизајна утицали су Лав Виготски, Барес Фредерик Скинер, Бенџемин Блум, Жан Пијаже, Роберт Гање, Џером Брунер и други.

Модели инструкционог дизајна[уреди]

Најчешћи модели инструкционог дизајна су:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ What Is Instructional Design Theory and How is it Changign, Reigeluth Charles M. Instructiona Design Theories and Models, Vol 2 Lawrence Publishers, 1991.

Литература[уреди]

  • Instructiona Design Theories and Models, Vol 2 Lawrence Publishers, 1991.