Лав Виготски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лав Виготски

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 1896.
Датум смрти: 1934.

Лав Виготски (рус. Лев Семёнович Выготский; 17. новембар 1896.11. јун 1934) један од утемељивача совјетске психологије и оснивач културно историјске психологије (рус. Культурно-историческая психология), који је предложио социокултурални модел менталног развоја, који одражава веровање у социјалну и културалну основу индивидуалног развоја у оквиру историјске перспективе.

Биографски подаци [уреди]

Лав Виготски је рођен у Оршу у Руској Империји (данашња Белорусија). Све до 1924. године није се бавио психологијом, већ књижевном критиком, теоријом књижевности и уметности и лингвистиком.

Постао је научни сарадиник реформисаног Интитута за психологију у Москви, где започиње истраживања из којих ће развити културно-историјску концепцију психолошких појава. Упоредо са његовим радом, развија се и марксистичка психологија, у делима С. Л. Рубинштајна и А. Н. Леонтјева.[1]

У свом првом раду из 1924. истражује дистинктвине психолошке карактеристике човека, истичући да поред личног постоји и историјско и социјално историјско искуство, тј. колективна координација понашања.

Основну концепцију о проблемима свести фурмулише у истом чланку. Током 1928. и 1929. бавио се проблемима културног развоја детета, а сматра се даје до 1930. уобличио своју културно историјску теорију психолошких појава.

Лав Виготски умире 1934. године у Москви од туберкулозе, не дочекавши излазак из штампе свог основног дела Мишљење и говор.

Дела [уреди]

Већина дела Лава Виготског дуго није штампана у Совјетском Савезу. Тек се четрдесет година после смрти бележи се успех и јача његов утицај. Негова најзначајнија дела су:

Референце [уреди]

  1. ^ Иван Ивић, предговор књиге Лава Виготског, Мишљење и говор, Нолит, Београд, 1977.