Интернеурон

Интернеурон
Интернеурон
Детаљи
Део	Нервни систем
Функција	рефлекси, неурогенеза
Идентификатори
MeSH	D007395
NeuroLex ID	birnlex_2534
TH	H2.00.06.1.00058
FMA	67313
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Интернеурони (такође звани интернунциални неурони, релејни неурони, неурони повезивања, неурони конектора, средњи неурони или неурони локалног кола) су неурони који повезују два региона мозга, тј. не директни моторни неурони или сензорни неурони. Интернеурони су централни чворови неуронских кола, омогућавајући комуникацију између сензорних или моторних неурона и централног нервног система (ЦНС).^[1] Они играју виталну улогу у рефлексима, неуронским осцилацијама^[2] и неурогенези у мозгу одраслих сисара.

Интернеурони се даље могу поделити у две групе: локални интернеурони и релејни интернеурони. Локални интернеурони имају кратке аксоне и формирају кола са оближњим неуронима за анализу малих делова информација. Релејни интернеурони имају дугачке аксоне и повезују кола неурона у једном региону мозга са онима у другим регионима. Међутим, генерално се сматра да интернеурони функционишу углавном у локалним областима мозга. Интеракција између интернеурона омогућава мозгу да обавља сложене функције као што су учење и доношење одлука.

Структура[уреди | уреди извор]

У неокортексу (који чини око 80% људског мозга), приближно 20–30% неурона су интернеурони. Истраживања молекуларне разноликости неурона отежана су немогућношћу да се изолују ћелијске популације рођене у различито време ради анализе експресије гена. Ефикасно средство за идентификацију коетаних интернеурона је датум рођења неурона. Ово се може постићи коришћењем аналога нуклеозида као што је ЕдУ.^[3]

Године 2008. предложена је номенклатура за карактеристике ГАБАергичних кортикалних интернеурона, названа Петила терминологија.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Types of neurons”. qbi.uq.edu.au (на језику: енглески). 2017-11-09. Приступљено 2022-08-15.
^ Whittington, M.A; Traub, R.D; Kopell, N.; Ermentrout, B.; Buhl, E.H (2000). „Inhibition-based rhythms: Experimental and mathematical observations on network dynamics”. International Journal of Psychophysiology. 38 (3): 315—336. PMID 11102670. doi:10.1016/S0167-8760(00)00173-2. .
^ Endaya, Berwini; Cavanagh, Brenton; Alowaidi, Faisal; Walker, Tom; De Pennington, Nicholas; Ng, Jin-Ming A.; Lam, Paula Y.P.; Mackay-Sim, Alan; Neuzil, Jiri; Meedeniya, Adrian C.B. (2016). „Isolating dividing neural and brain tumour cells for gene expression profiling”. Journal of Neuroscience Methods. 257: 121—133. PMID 26432933. S2CID 44969376. doi:10.1016/j.jneumeth.2015.09.020.
^ Petilla Interneuron Nomenclature Group; et al. (2008). „Petilla terminology: Nomenclature of features of GABAergic interneurons of the cerebral cortex”. Nature Reviews Neuroscience. 9 (7): 557—568. PMC 2868386 . PMID 18568015. doi:10.1038/nrn2402.

[1] „Types of neurons”. qbi.uq.edu.au (на језику: енглески). 2017-11-09. Приступљено 2022-08-15.

[2] Whittington, M.A; Traub, R.D; Kopell, N.; Ermentrout, B.; Buhl, E.H (2000). „Inhibition-based rhythms: Experimental and mathematical observations on network dynamics”. International Journal of Psychophysiology. 38 (3): 315—336. PMID 11102670. doi:10.1016/S0167-8760(00)00173-2. .

[3] Endaya, Berwini; Cavanagh, Brenton; Alowaidi, Faisal; Walker, Tom; De Pennington, Nicholas; Ng, Jin-Ming A.; Lam, Paula Y.P.; Mackay-Sim, Alan; Neuzil, Jiri; Meedeniya, Adrian C.B. (2016). „Isolating dividing neural and brain tumour cells for gene expression profiling”. Journal of Neuroscience Methods. 257: 121—133. PMID 26432933. S2CID 44969376. doi:10.1016/j.jneumeth.2015.09.020.

[4] Petilla Interneuron Nomenclature Group; et al. (2008). „Petilla terminology: Nomenclature of features of GABAergic interneurons of the cerebral cortex”. Nature Reviews Neuroscience. 9 (7): 557—568. PMC 2868386 . PMID 18568015. doi:10.1038/nrn2402.

[1]

[2]

[3]

[4]